Artnit

Ponedeljak, 10 Mart 2014 16:02

Fjodor Mihailovič Dostojevski - Evropa Istaknut

Mihail Nesterov - Sveta Rusija Mihail Nesterov - Sveta Rusija

"Gospode, kakvi smo ti mi Rusi!" sinulo mi je tog trenutka kroz glavu, u tom istom vagonu. Da li smo mi zaista Rusi? Zašto Evropa, ma ko mi bili, ima na nas tako snažan, tako volšeban, privlačan uticaj? Ja ne govorim o onim Rusima koji su tamo u Evropi ostali, već o onim običnim, čije je ime pedeset miliona, i koje nas sto hiljada ljudi do sada najozbiljnije ni za šta nismo smatrali, koje naši mudri satirični časopisi još i danas ismevaju što ne briju brade.

Ja sad govorim o našoj privilegovanoj grupici, jer se apsolutno sav naš razvitak, nauke, umetnosti, građanskih prava, humanizma, sve je otuda, iz iste "zemlje svetih čuda"! jer je sav naš život, od najranijeg detinjstva, tekao na evropski način. Da li je iko od nas mogao da se odupre tom uticaju, pozivu, pritisku? A da nismo postali - sa time će se, mislim, svi složiti, jedni sa radošću, a drugi, naravno, sa zlobom, zato što nismo dorasli za preporod. To je već druga stvar. Ja govorim samo o činjenici da se nismo preporodili ni pod tako neodoljivim uticajem, i ne mogu da razumem taj fakat. Ta nisu nas, valjda, dojkinje i dadilje sačuvale od tog preporoda!

Uostalom, zaista je i smešno i žalosno pomisliti: možda ne bismo imali Puškina da nije bilo Puškinove dadilje Arine Rodionovne. To je glupost! Zar nije glupost? A šta ako zaista nije glupost! Evo i sad mnogu rusku decu odvode na vaspitanje u Francusku; i šta ćemo ako su odveli tamo i nekog novog Puškina, koji tamo od kolevke neće imati ni Arine Rodionovne ni ruskog jezika? A zar Puškin nije bio Rus! On, plemić, osetio je Pugačova i proniknuo je u njegovu dušu, i to još onda kad niko ni u šta nije pronicao. On, aristokrata, nosio je u svojoj duši Bjelkina. On se svojom snagom umetnika uzdigao iz svoje sredine, i u Onjeginu joj je, sa gledišta narodnog duha, strogo sudio. To je prorok i duh koji predskazuje! Postoji li zaista neko organsko sjedinjavanje čovečjeg duha i rodne grude, da se od nje nikako nije moguće otkinuti, a ako se i odrodiš, ipak ćeš se nazad vratiti? Jer nije nam valjda slovenofilstvo s neba palo! I mada se ono kasnije ukalupilo u moskovsku koncepciju, ipak je osnova te zamisli šira od moskovske formule, i možda mnogo dublje prodire u nečija srca nego što se to na prvi pogled čini. Pa i kod samih Moskovljana je, možda, šire i dublje od njihove spoljne formule.

Jer, mnogo je teško čoveku da se odmah jasno izrazi, čak i pred samim sobom. Poneka dugotrajna i snažna misao ni u toku tri pokolenja ne može da se izrazi, tako da ponekad ispadne nešto ni nalik na početak!

Iz eseja Zimske beleške o letnjim utiscima

Pročitano 2611 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 04 April 2015 11:30
Više iz ove kategorije « Svetkovina Na Gazimestanu »

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Fjodor Mihailovič Dostojevski - Evropa