Tema pesme Dioba Jakšića je podela nasledstva između braće Dmitra i Bogdana Jakšića. Kroz njihovu deobu jasno se prikazuje slika rascepkanosti srpske vlastele posle kosovskog poraza. Braća su uspela da podele zemlju, ali su se posvađala oko deobe konja i sokola, simbola gospodstva i otmenosti. Inat koji se stvara između njih pretvara bratsku ljubav u mržnju. Tako gonjen mržnjom stariji brat Dmitar nagovara svoju ženu Anđeliju da otruje njegovog brata, kako bi on postao vlasnik i konja i sokola.
Anđeliju krasi velika moralna snaga i čvrstina i zato ona pokušava da pobedi inadžijsku strast između dva brata i pomiri ih. Rečima koje nose plemenitost i veliku ljubav ona moli devera da joj pokloni konja i sokola. Ona će uz veliko poštovanje pokloniti svome deveru čašu molitvenu, da bi kao uzdarje od njega dobila konja i sokola.
Dmitar tek u lovu kada je njegov soko povredio krilo, shvata da je pogrešio i da je bratska ljubav mnogo vrednija od bilo kog blaga. Na njegovu sebičnost opominje lepo poređenje kojim soko izražava bol zbog slomljenog krila: "Meni jeste bez krila mojega kao bratu jednom bez drugoga". Prepoznavši u sokolovim rečima svoju zlu sudbinu, on žuri kući i ne obazire se na to što i konj lomi noge. Njega goni bratska ljubav i strah da će Anđelija izvršiti njegovu naredbu. Anđelija nije otrovala njegovog brata. Ona je svojom plemenitošću uspela da pobedi inat zavađene braće i da ih pomiri.
Pesma Dioba Jakšića naglašava izrazitu moralnu snagu žene. Tako lik Anđelije svojom moralnom snagom i lepotom nadvisuje ostale likove. Ona nosi u sebi jednostavnu poruku da plemenitost i moralna snaga pobeđuju svaki inat. Takođe, ova pesma naglašava vrednost bratske ljubavi kao najvećeg blaga.
