Artnit

Subota, 15 Februar 2014 17:37

Anton Pavlovič Čehov - Ćuran Istaknut

Charles Tunnicliffe - Bela ćurka Charles Tunnicliffe - Bela ćurka

- Strašilo jedno! Nakazo ćelava! - vikala je jednom Pelagija Petrovna na svog supruga, penzionisanog činovnika Markela Ivanoviča Lohmatova.

- Sve žene imaju muževe kao što treba, samo je mene Bog kaznio i dao mi lenčugu! Sestri Glašenjki muž i čarape kupi, i kokoši hrani, i na pijacu ide po namirnice. A kakvog muža ima Praskovja Ivanovna... taj samo gleda kako bi ugodio svojoj ženi: čas stenice u krevetima vrelom vodom poliva, čas bundu trese da je moljci ne pojedu, čas ribu čisti. Samo ti, đavo bi te znao, ni na koga ne ličiš! Po ceo dan, prokletinjo jedna, ležiš na otomanu i jedino znaš da šljemaš votku i naklapaš o Rumeliji!

- A šta da radim? - bojažljivo upita Markel Ivanovič.

- Šta da radiš? A zar malo ima poslova? Kud god pogledaš u kući, svuda ima posla. Eto, recimo, ćuran. Već nedelja dana kako ne jede, ne pije... još će i uginuti, a tebe baš briga, kazno moja! Uh, što ću te tresnuti po glavi!... A kakav je ćuran! Nije ćuran, već prava planina! Ni za pet rubalja takvog nećeš kupiti!

- A šta ću... ovaj... da radim sa ćuranom? Neću ga, valjda, voditi lekaru!

- Zašto da ga vodiš lekaru? Lekari nisu učili da leče ptice... Ti se raspitaj kod ljudi... Ljudi sve znaju... A i sam bi mogao, budalo, da razmisliš šta ćeš i kako ćeš... Otidi u apoteku. U apoteci ima mnogo lekova!

- Pa dobro, otići ću u apoteku - složi se Lohmatov.

- I otidi! Dajte mi, reci, za deset kopejki lek protiv proliva! Markel Ivanovič se lenjo podiže s otomana, uzdahnu i poče da navlači pantalone (kad sedi kod kuće, Pelagija Petrovna ga, radi štednje, drži samo u donjem rublju). Bio je podnapit i u glavi mu se od jednog slepog oka do drugog kotrljala teška, olovna kugla, ali ga je malo ohrabrila misao da sad ide na posao. Pošto se obukao, uze štap i dostojanstveno krenu u apoteku.

Iz priče Ćuran

Pročitano 4781 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Anton Pavlovič Čehov - Ćuran