Dok sam razjašnjavao ko su sve te osobe bile i šta su radile i kako su se gaćice devojčice zaprljale, uvideo sam da će mi biti nemoguće da sve to utrpam u jednu priču, već da će iz toga proizaći ceo roman. Tada sam shvatio simboliku prljavih gaćica i tu sam sliku dopunio slikom devojke bez oca i majke koja se spušta niz oluk da bi pobegla iz jedinog doma što ga je imala i gde joj nikada nisu bili pruženi ljubav, nežnost i razumevanje. Već sam počeo da pričam te događaje kako ih vidi dečak - idiot, jer sam smatrao da će se postići veći utisak ako ih priča neko ko može da shvati samo šta se dogodilo a ne i zašto se dogodilo. Uvideo sam da tada nisam ispričao priču. Pokušao sam ponovo istu priču kako ju je gledao drugi brat. Još nije bila gotova. Pokušao sam i treći put kako je gleda treći brat. Još nije bila sasvim gotova. Pokušao sam da sve skupim i popunim pukotinu tako da ja budem izveštač. Još nije bilo dovoljno. Tek posle petnaest godina, po objavljivanju knjige, napisavši dodatak jednoj drugoj knjizi, izvršio sam krajnji napor i oslobodio se more kako bih mogao da steknem svoj duševni mir..."
Petak, 13 Decembar 2013 17:33
Vilijam Fokner - O romanu Krik i bes Istaknut
"Da napišem tu priču, da se oslobodim more koja me je neprestano mučila do kraja, napisao sam pet zasebnih verzija. To je tragedija o dve propale žene. O Kedi i njenoj kćeri. Iskrsla mi je u pameti slika. U to vreme nisam shvatao njen simbolički smisao. Bila je to slika zaprljanih gaćica devojčice koja se nalazila na kruški i odatle, kroz prozor, gledala kako se u kući spremaju za bakinu sahranu i te je događaje dostavljala braći koja su bila pod kruškom.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
