"Kako si ti glup dečak!" - povika mlinar. "Doista ne znam kakva korist što te šaljem u školu. Izgleda da tamo nisi ništa naučio. Ako Hans dođe ovamo i vidi naše toplo ognjište, našu dobru večeru i burence dobrog crnog vina, može ga obuzeti zavist, a zavist je nešto najgore i u stanju je da pokvari svačiju dušu. Ja, svakako, neću dozvoliti da se Hans iskvari. Ja sam mu najbolji prijatelj i uvek ću bdeti nad njim i paziti da ne bude doveden u iskušenje. Najzad, ako Hans dođe ovamo, može da mi zatraži nešto brašna na zajam, a ja to ne mogu da mu učinim. Brašno je jedna, a prijateljstvo druga stvar, i one se ne mogu mešati. Pa te dve reči drukčije se i pišu, i imaju potpuno različito značenje. Svako to može da vidi."
"Kako lepo govoriš", reče mlinareva žena natočivši sebi veliku čašu topla vina. "Skoro sam zadremala. Isto kao na propovedi u crkvi."
"Mnogi dobro rade", odgovori mlinar, "ali ih je vrlo malo koji lepo govore, što dokazuje da je mnogo teže znati govoriti nego raditi, a to je i otmenije." I pogleda strogo preko stola svog malog sina, koji se toliko zastideo da je sagao glavu, pocrveneo i počeo da plače, te su mu suze kapale u šolju sa čajem. Međutim, on je bio toliko mlad da mu se to mora oprostiti.
Iz bajke Odani prijatelj
