Pripovetka Jablan je kratka i jednostavna, bez razvijene fabule. U središtu je dečak Lujo i njegov Jablan, najjači bik u celoj okolini. Lujo ga pazi kao oči u glavi, njime se ponosi, sa njim deli užinu. Lujo dugo želi da se njegov Jablan bode sa carskim bikom Rudonjom. Preklinjao je kneza, da mu ispuni želju, i konačno knez je dozvolio da se na Preobraženje kod kneževe kuće bore Jablan i Rudonja. Opisi prirode dopunjuju dalji okvir pripovedanja. Lujo oseća strah pred borbu Jablana sa Rudonjom. Noć pred borbu on strepi, nema mira, sanja teške i ružne snove, u snu bodri Jablana, pretvara se u grč, a oko njega "... duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć. Mlak vjetar poduhiva preko kuća, što se u polukružnom neprekidnom nizu protežu ispod planine..." Duboka tišina noći ističe Lujinu uznemirenost. Svaki njegov pokret, svaki njegov uzdah i svaka slutnja se vidi, čuje i naslućuje u pritajenoj noći. A kada je osvanuo dan borbe Jablana i Rudonje, jutro je bilo kao umiveno, a priroda živa, bujna i raspevana. "Sve treperi, preliva se. Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magličasto, timorno plavetnilo. Sve se diže, budi, sve se puši kao vruća krv, odiše snagom, svježinom." Opis prirode ukazuje na vedro raspoloženje i veru u sreću i budi nadu u pobedu Jablana. Tako Lujo i Jablan na megdan idu sveži i snažni. Njih bodri sunce, plavetnilo, svetlost i zelenilo s planinskih vrhunaca. Borbu Jablana i Rudonje gleda svet koji se okupio sa svih strana. Za Jablana navija i strepi Lujo. Jablan probija rogom i pobeđuje Rudonju. Priroda posle borbe prihvata pobedonosnu riku Jablana. "Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno - silno odjekuju."

U pripoveci Jablan Petra Kočića naglašena je simbolika borbe, lepota prirode i snažna intimna drama malog junaka Luje. Mali Lujo i njegov bik Jablan su predstavnici hrabre i istrajne omladine u borbi protiv carske austrougarske vlasti oličene u kneževom biku Rudonji.