Nema ni pravila ni modela; bolje rečeno, postoje samo opšti prirodni zakoni koji lebde nad celokupnom umetnošću, i specifični zakoni, koji za svako delo proističu iz specifičnih uslova svake materije. Jedni su večni, unutrašnji, i oni ostaju; drugi promenljvi, spoljašnji, i služe samo jedanput. Prvi su skelet koji drži zgradu; drugi skele koje služe da se ona sazida i prave se ponovo za svako zidanje. Oni su, naposletku, kosti, a ovi odeća drame. Uostalom, ta dramska pravila i ne pišu se u poetikama. Genijalni stvaralac, koji više pogađa no što uči, izvlači za svako delo prve zakone iz opšteg reda stvari, a druge iz izolovane celine predmeta koji obrađuje, ne kao hemičar koji pali svoju peć, zagreva sud za topljenje, analizuje i razdvaja, no kao pčela koja leti svojim zlatnim krilima, spušta se na svaki cvet i iz njega izvlači med, a da čašica ne gubi ništa od svoje lepote, a krunica ništa od svog mirisa.
Pesniku, zadržimo se na tome, može da bude savetnik samo priroda, istina i nadahnuće koje je isto tako jedna istina i priroda. "Kada hoću da napišem kakvu komediju, onda zaključavam pravila sa šest ključeva", veli Lope de Vega. Da bi se ta pravila zaključala, odista nije potrebno šest ključeva. Neka pesnik pazi naročito da ne kopira nikoga, čak ni Šekspira ni Molijera, ni Šilera ni Korneja. Ako je pravi talenat mogao da se do te mere odrekne svoje sopstvene prirode i da zapostavi svoju ličnu originalnost da bi se pretvorio u drugog, on će izgubiti sve igrajući ulogu čoveka na koga želi da liči... Treba crpsti sa primitivnih izvora. Iz istog semena rasutog po zemlji niču u šumi drveta tako različita po rastu, plodu i lišću. Ista priroda oplođuje i hrani najrazličitije duhove. Pesnik je drvo koje mogu biti svi vetrovi i napajati sve rose, koji rađa svoja dela kao plodove, kao što je basnopisac stvarao svoje basne. Čemu se vezivati za kakvog učitelja, kalemiti se uz kakav model? Više vredi biti kupina ili čkalj koje hrani ista zemlja kao i kedar i palmu no gljiva ili lišaj na tim velikim drvetima. Kupina živi, gljiva vegetira. Uostalom, ma koliko bili visoki kedar i palma, ipak se ne može postati veliki sokovima koji se iz njih crpu. Parazit kakvog džina biće najpre samo kepec. Hrast, ma koliko bio ogroman, može da stvori i da hrani samo imelu.
Iz predgovora drami Kromvel
