Kratak roman Starac i more predstavlja sam život kao moguću epsku borbu u kojoj je čoveku data mogućnost da kroz puteve patnji istakne svoju ličnost. Roman kao da podvlači da čovek samom činjenicom smrti uvek gubi životnu bitku mada mu je i pored toga pružena mogućnost da slavi svoju ličnu pobedu.

U središtu romana Starac i more je stari siromašni ribar Santjago koji vodi bespoštednu i ponosnu borbu za opstanak svoje ličnosti. Ta borba je simbolički prikazana kroz živopisnu priču o njegovoj borbi sa velikom ribom daleko na pučini. Ribar Santjago je jedinstvena ličnost, a njegovo suočavanje sa smrću je odbrana romantičnog herojstva po kojem je prevazilaženje sebe samoga osnovni zadatak svakog čoveka.

Stari ribar Santjago je živeo sam. Bio je suvonjav i tanak. Na rukama su mu bili duboko urezani ožiljci od neprekidnog izvlačenja konopaca sa teškim ribama. Ceo njegov život bio je pun patnji, stradanja i borbi. Kada je ostario u njegovim snovima nisu bili više događaji o burama, ženama, takmičenjima. Sanjao je samo o naseljima, o predelima i lavovima na obali. Voleo je more, leteće ribe, ptice.

U starom ribaru Santjagu je uvek postojala nada. Zato se i otisnuo daleko na pučinu. Nadao se da će posle osamdeset četiri dana konačno uloviti neku veliku ribu. I kad se upućuje sam daleko na pučinu, kažnjivo daleko i kažnjivo sam, on razgovarajući sam sa sobom uviđa da nema više sreće. Ali kaže i: "Svaki dan je jedan novi dan. Bolje je biti srećan. Ali ja bih radije da budem precizan. Onda kada sreća dođe, ti si spreman". I zaista starac je imao sreće. Zagrizla je velika riba. Ali ta riba je bila jača od njega i brža od njegovog čamca. Ona je plivala prema otvorenom moru, vukući za sobom čamac. I starac shvata da počinje borba između njega i neobične ribe. Shvata da je njen cilj da ostane duboko u tamnoj vodi daleko od svih zamki i prevara, a njegov cilj da ode dalje od svih ljudi. Njihova borba traje nekoliko dana. Ta borba je prikazana kroz čitavu mrežu simbola. Posebno se ističu dva stara i veoma značajna simbola: simbol vode i simbol ruku. Ova dva simbola su nerazdvojno povezana. Ruka, kao osnovno čovekovo stvaralačko oruđe, najpotpunije predstavlja njegovu moć, te ona strada kada se čovek ogluši o moralni kodeks i zakone prirode. Zato mu je stradala ruka kada je povukao ribu (to jest, svog brata Marlina, kako starac naziva ribu) i omeo u akciji. Tu istu ruku, koja je povređena on leči u vodi. Pere ranu i blaži bol u vodi golfske struje koja se kao reka pružila kroz okean. U svojoj borbi sa ribom on je hrabar i odlučan. Zna da mora da je ubije i zato mora da bude dovoljno snažan. Zbog toga se i odmara i jede živu ribu koju lovi.

Borba starca i ribe je duga i teška, jer je riba bila jaka i velika. Ipak starac pobeđuje i ubija ribu. Vezuje je za čamac, ona je za njega imetak, simbol pobede. Kada prve ajkule napadaju ribu starac shvata da ima malo nade za uspeh i da je sve bilo suviše lepo da bi moglo da traje. Iako zna da je njegova borba sa ajkulama osuđena na neuspeh on se bori sa njima. On kaže: "Čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen". Ubija ih harpunom, nožem, veslom, kratkom ručicom od krme. Sa svakom ubijenom ajkulom nestaje deo velike ribe. Posle svake borbe on se nada da će ga sreća možda poslužiti da odnese bar deo ribe. Ali, svestan je da je proigrao svoju sreću čim je otišao tako daleko. Sa poslednjim ajkulama koje napadaju ribu on shvata da je njegova borba uzaludna. One su pojele sve što je moglo da se pojede i ostao je samo kostur ribe. Sa čamcem koji je vukao samo kostur ribe on je išao brzo do pristaništa, a potom do svoje kolibe. Manolo, dečak koji je išao sa njim ranije u ribolov, shvata veliku borbu koju je starac vodio na moru. On želi da sa njim ide u ribolov kada se oporavi. On shvata i da ima puno stvari koje od starca treba da nauči. A to je sigurno borba i hrabro suočavanje sa životom.

Najvišu etičku poruku Ernest Hemigvej je ostvario svojim remek-delom Starac i more. Ovaj roman je simbol čovekove borbe sa prirodom i ima opštu i vanvremensku vrednost. Dato je jedno jedinstveno osećanje života gde je sloboda moguće osvetljenje pojedinca uz njegov sopstveni napor. To je način na koji se pojedinac suprotstavlja smrti.