Pero
Upotreba čoveka
Romani i priče srpskog pisca Aleksandra Tišme žive i dalje kao univerzalni primeri onoga što čoveka čini čovekom. Roman Upotreba čoveka je veoma uzbudljiva, potresna, gorka i složena knjiga o čovekovom tragičnom udesu u ratu. Naslov knjige je indikativan, sa etičkim pitanjima u sebi, sa upozorenjima da se nešto tragično u čoveku i sa njim zbiva - upotreba čoveka.
Oskar Vajld - Prijateljstvo
Tako je mali Hans neumorno radio u svojoj bašti. Tokom proleća, leta i jeseni bio je veoma srećan, ali kad je došla zima, kako nije imao voća i cveća da iznese na pijacu, trpeo je glad i hladnoću i često bi odlazio u postelju grickajući samo suve kruške ili neki tvrd orah. A uza sve to, bio je potpuno sam, jer mlinar zimi nije dolazio da ga obiđe.
Miloš Obilić - simbol junaštva i viteške časti
Sve junake iz kosovskog ciklusa narodnih epskih pesama nadvisuje gorostasna figura Miloša Obilića. Svojom ljubavlju prema slobodi, svojom viteškom čašću i junaštvom, on predstavlja tipičan herojski lik. Pesma i predanje su ga uzdigli i ovekovečili u hrabrosti i žrtvovanju za plemenite ciljeve.
Gospođa Paris
Gi de Mopasan, svoje pripovetke naziva i novelama i pričama (contes). On nije tvorac ovog žanra, ali ga je oživeo, obnovio, usavršio. Svaka njegova novela je nova sudbina, izraz ženske prirode i puna kolorita. Novela Gospođa Paris prikazuje naizgled beznačajan detalj, "isečak iz života" u kojem nezadovoljna žena nalazi na tren ljubav u kratkoj pustolovini.
Momo Kapor - Sloboda
Slobodan. Slobodan. Slobodan. Slobodan. Slobodan.
Postao sam potpuni gospodar svoga vremena! Više ne moram ni sa kim da ga delim. Od silnog uzbuđenja koje me je treslo poput nikotinske groznice, nisam znao šta pre da počnem! Muvao sam se kao ludak po palubi, plazio jezik svom liku u ogledalu, skakao na jednoj nozi, vukući se za uši...
Branislav Nušić - Na hrastovom stablu
Tamo iza poslednjih kuća, na širokoj poljani a otprilike dvesta metara od dunavske obale, ležalo je jedno veliko hrastovo stablo, na kome su se grane već osušile. To stablo je pre neke godine nanela voda. Bila s proleća velika poplava, pa se Dunav razlio i potopio polja i livade, šume i sela, te iščupao negde natruli hrast, poneo ga na svojim valima i nekako tu, kod našega grada, seknula voda te taj hrast, ko zna iz čije šume, ostao na ledini i sad dobro došao nama, deci, da se tu zbiramo kad smo dokoni i slobodni od škole.
Putovanje Čajlda Harolda
Džordž Gordon Bajron je svoje veliko i značajno delo, poemu Putovanje Čajlda Harolda započeo za vreme svog boravka u Albaniji 1809. godine. Posle izdavanja prva dva dela poeme 1812. godine postiže literarni uspeh i postaje veoma popularan član londonskog društva. Poema Čajld Harold je poetski putopis u stihu isprepletan egzotičnim utiscima i žalom zbog sputanosti zemalja koje su nekada bile najsjajnije i najprosperitetnije. To je i priča o prkosnom i osetljivom junaku lutalici koji se i danas naziva Bajronovski junak, i postaje junak savremenog društva.
Ivo Andrić - Strah od života
Sve poče da prima sa prikrivenim ali dubokim nepoverenjem. Odnekud se ustali u njemu ova misao: svako ljudsko delo i svaka reč mogu da donesu zlo. I ta mogućnost poče da veje iz svake stvari koju čuje, vidi, rekne ili pomisli. Pobednik vezir oseti strah od života. Tako je i ne sluteći ulazio u ono stanje koje je prva faza umiranja, kad čovek počne da s više interesa posmatra senku koju stvari bacaju nego stvari same.
Ivan Cankar - Cveće uspomena
Šta god je čovek jednom mislio i osećao, ne gubi se bez traga. Ona četiri zida, među kojima je živeo samo jedan dan ili dest godina, gusto su ispisana njegovim pismom; kad se vrati, poznaje rukopis, razaznaje reči i u času je onaj koji je i bio. Nijedan usklik ne gubi se, nijedan uzdah, nijedna suza i nijedan osmeh. Božja ruka odmah zapisuje povest čoveka, kleše je u kamen.
Stradija
Najpoznatiji srpski satirični pripovedač, Radoje Domanović se sa najviše uspeha ogledao u žanru alegorično-satirične pripovetke koju je uveo u srpsku književnost. Tu spada i jedna od njegovih najboljih satira Stradija, koja je nastala između 1889. i 1903. godine. Ona predstavlja svojevrsno ogledalo izobličene političke stvarnosti Srbije iz poslednjih godina apsolutističke vladavine Aleksandra Obrenovića.
Pero