Pero
Ženidba Maksima Crnojevića
O Crnojevićima je ispevan mali broj pesama, mada je buran život ovih vladara pružao obilje materijala za epsko pesničko stvaranje. Među njima se izdvaja svojim umetničkim kvalitetima narodna epska pesma Ženidba Maksima Crnojevića iz pokosovskog ciklusa. U njenoj tematskoj osnovi žive nejasna sećanja na krvave međusobne obračune na dvoru Crnojevića, izazvane neprijateljskim uticajem i intrigama tuđina.
Mihail Šolohov - Najvažnije je tu - umjeti da se na vrijeme okreneš
Dječak pritrča ocu, pređe mu s desne strane i, pridržavajući se za skut očevog vatiranog kaputa, zakorači sitno pored čovjeka koji je pružao krupne korake.
Dva sirotana, dva zrna pijeska, koje je ratni uragan neviđene snage zavitlao u tuđe krajeve... šta ih čeka u budućnosti?
Marko Kraljević i beg Kostadin
U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i beg Kostadin lik Marka Kraljevića je naslikan u duhu i karakteristikama siromašnog čoveka iz naroda i njegovih humanih shvatanja o sinovljevoj dužnosti, ljubavi prema socijalno obespravljenim i u mržnji prema skorojevičkoj nadmenosti.
Ivo Andrić - Matavuljeva pripovetka
Ova stota godišnjica od rođenja Sime Matavulja bila je povod da sam proveo nekoliko dana u davnoj, ali nezaboravnoj atmosferi đačkih godina. U nedostatku sabranih dela, na mom stolu i oko moje postelje našle su se sveske Matavuljevih pripovedaka, koje su objavljene za njegovog života, a koje sam iskopao iz javnih i privatnih biblioteka. To su tanke i, knjižarski govoreći, neugledne sveske, u izdanju Matice srpske, Braće M. Popovića, Lj. Joksimovića i dr. Njihove naslovne strane govore o davno mrtvom ukusu onoga vremena, a sami naslovi kazuju o tadašnjem književom običaju koji se održavao još dugo posle toga, da se već u naslovu lokalizuje i geografski obeležava radnja pripovedaka (Iz Crne Gore i Primorja, Sa Jadrana, Primorska obličja, S mora i s planine).
Aleksa Šantić - Jesen
Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju -
U njima nema ni sile ni vlasti.
Herman Hese - Ljudi su bili dostojni ljubavi i divljenja u svojoj slepoj odanosti, snazi i žilavosti
Rana je bridela dugo. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji su vodili sa sobom sina ili kćer, i nijednog od njih nije mogao da gleda, a da mu ne zavidi, a da ne pomisli: "Eto, tolike hiljade imaju tu najdražu sreću, zašto sam ja toga lišen? I opaki ljudi, pa i lopovi i razbojnici imaju decu, vole ih i njihova deca vole njih, samo ja to nemam." Razmišljao je, eto, tako prosto, tako nerazumno, toliko je postao sličan detinjim ljudima.
Viktor Igo - Sloboda u umetnosti
Recimo to smelo. Došlo je vreme tome i bilo bi čudno da u ovo vreme sloboda, kao svetlost, prodire svuda osim u ono što je samo po sebi najslobodnije na svetu, u stvari misli. Razbijmo teorije, poetike, sisteme. Skinimo taj malter koji skriva fasadu umetnosti!
Plavi čuperak
Plavi čuperak je najpopularnija zbirka pesama Miroslava Antića. U njoj je na potpuno nov način doneo viđenje detinjstva, ljubavi i probleme odrastanja. Najpoznatija, a po mnogima i najbolja pesma u ovoj zbirci je Plavi čuperak u kojoj govori o doživljajima zaljubljenosti jednog dečaka.
Smrt majke Jugovića
Posebno mesto u kosovskom ciklusu narodnih epskih pesama ima lik majke u pesmi Smrt majke Jugovića. Taj lik je jedan od najviših umetničkih ostvarenja celokupne srpske književnosti. U njemu je slikovito prikazana herojska tragedija majke koja hrabro podnosi smrt svog muža i svih svojih sinova, do trenutka kada nagomilani, potiskivani bol raznosi celo njeno biće.
Herman Hese - Malo-pomalo, duša mu je obolela od bolesti koja mori bogate ljude
Sidarta je naučio da trguje, da vlada ljudima, da uživa sa ženom, naučio je da se lepo odeva, da naređuje slugama, da se kupa u mirišljavoj vodi. Naučio je da jede probrana i brižljivo pripremljena jela, štaviše, jeo je i ribu, meso i pticu, navikao je na razne začine i slatkiše, da pije vino koje otupljuje i donosi zaborav. Naučio je i igru kockama i igru na šahovskoj tabli, naučio je da posmatra ples igračica, da ga nose u nosiljci, da spava na mekoj postelji.
Pero