Pero
Hadži-Toma
Likovi Bore Stankovića su uglavnom tragični. Takav je i Hadži-Toma iz njegove poznate drame Koštana, koji je imao sve: ugled, položaj, novac, ali nije bio srećan. On je nepristupačna, osorna patrijahalnost, porodična ikona patrijahalnog morala. I u njemu je poezija Bore Stankovića, duboko unutra u tajnim skrovištima njegove duše. Njegov lik boji patnja, tuga, bol i žal za mladošću.
Žak Prever - Ptica
Ptica koja leti tako nečujno
Plica crvena i topla kao krv
Ptica tako nežna ptica ismevač
Ptica koju odjednom obuzima strah
Čarls Bukovski - Plava ptica
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe van
ali ja sam isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra,
neću
da te svako
vidi.
Miloš Crnjanski - O romanu Seobe
"Da nameravam da pišem roman, pod naslovom Seobe, u 6 knjiga, to se znalo u redakciji časopisa "Srpski književni glasnik", u Beogradu, već kad je, u tom časopisu, štampana prva knjiga tog romana, u nastavcima. Znao je to urednik, M. Bogdanović, znao totum factum tog časopisa, Slobodan Jovanović, znao Marko Ristić, najbolji poznavalac mojih literarnih namera tog vremena, znali su Dušan Matić i Brana Miljković, moje kolege, kao i drugi moji poznanici i prijatelji tog vremena.
Bora Stanković - Božić
Soba se ispuni masnim, jakim mirisom jela. Više nas polako i tamno gori kandilo, osvetljavajući naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće:
- Gospode, Hriste, Sveti Nikola, čudotvorče, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade... - I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju.
Edgar Alan Po - Sam
Još u detinjstvu ja ne bejah
drugima sličan - niti gledah
drugima slično - nije htela
duša da pije s opšteg vrela -
Frančesko de Sanktis - Petrarkin ljudski i pesnički lik
Frančesko Petrarka bio je čovek velikog uma, prefinjene senzibilnosti, bogate mašte, sa malo smisla za praktičan život...
Imao je izvanrednu osetljivost. Ona je prosto svojstvo kad ne ostavlja dubok trag u duši. Svi mi svakodnevno primamo utiske, koji dolaze i prolaze. Ali kad potrese celu dušu, primora je da ispolji svoje snage, javlja se razlika ne samo u stepenu već i u kvalitetu: osetljivost postaje osećanje. I kad dospe do zaborava, do koncentracije svih naših moći u jednu jedinu stvar, osećanje, dovedeno do svog vrhunca, postaje oduševljenje. Petrarka je imao dušu sklonu utiscima, koja se u izvesnim slučajevima uzdigla do osećanja, do oduševljenja.
Dobriša Cesarić - Povratak
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
Žak Prever - Uvelo lišće
Želeo bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas.
Ivo Andrić - Žene
Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Pero