Artnit

Nešto nepodnošljivo teško, nesnosno odvratno, opselo ga je poput jesenje tamne noći i on nije znao kako da se oslobodi te tame i te tuge. Na san nije mogao da računa: znao je da neće zaspati.

Predade se razmišljanju... polako, apatično i zlobno.

Živa ograda nije samo jednolična prirodna ograda, već može da bude i veoma atraktivan ukras vrta. Ona može da učini jedan vrt posebnim i istovremeno da bude osoben lični pečat vlasnika i eksterijera njegovog doma.

Između ostalog govorili su o tome kako žena seoskog starešine, Mavra, inače zdrava i promućurna seljanka, celog svog veka nije nigde bila dalje od svog rodnog sela, da nikad nije videla varoši, ni železnice, a poslednjih deset godina neprestano je sedela iza peći i samo noću izlazila na ulicu.

Strah i trema u manjoj ili većoj meri prate izlaganje govornika, ili u celini, ili samo na početku govora, ili pak u fazi pred-početka govora uopšte. Fernan Korko, autor više bestselera o javnom govoru, koji su prevedeni na mnoge jezike, analizira i naglašava razliku između treme i straha.

Božur je raskošan mirisni cvet koji od davnina krasi vrtove. Uz božur se vezuju raznovrsna verovanja i simbolika. Poreklo simbolike božura dolazi sa Istoka gde zbog svog gordog držanja i crvene boje, boje života, lepote, bogatstva i sjedinjenja, ovaj cvet simboliše čast i bogatstvo. Njegovo simbolično značenje je inspiracija za raznovrsne umetničke forme.

Henrik Ibzen u svojoj poznatoj drami Neprijatelj naroda kroz lik doktora Stokmana osvetljava tipične momente beskrajne borbe čovekove ličnosti sa prirodom, društvom i samim sobom. Kada doktor Stokman u svojoj borbi za istinu ne nailazi na podršku, on se ne plaši da objavi rat društvu i ostaje potpuno sam. Tada zaključuje da najopasniji neprijatelj istine i slobode među nama jeste ujedinjena većina.

Pesnik kafanske, bekrijske romantike gazda Mitke, iz drame Koštana je jedan od najzanimljivijih i najosobenijih likova sveta Bore Stankovića. Mitke u sebi najpotpunije nosi Stankovićevo osećanje života i sveta - elegično i nostalgično. Njegova žal za mlados' je vapaj njegovih snova o životu, a čežnja je, bezmerna i beskrajna, i silno intenzivna da prožima celo njegovo biće, određuje ga i daje mu smisao.

Zanosni miris jorgovana se već sedam vekova svakog proleća širi dolinom Ibra od Kraljeva do Raške. Ovaj kraj tada postaje mesto izuzetne prirodne raskošne lepote. Opojni miris jorgovana podseća na romantičnu priču o francuskoj princezi, kasnije srpskoj kraljici, Jeleni Anžujskoj i srpskom kralju Urošu I Nemanjiću. Ova Dolina jorgovana predstavlja ljubavno zaveštanje kralja Uroša iz XIII veka, njegovoj supruzi Jeleni Anžujskoj.

Moj je život maglovit, i kad god nastanu duge, jesenske kiše s namrštenim, mutnim nebom i blatavom zemljom, mene obuzme neodoljiva tuga i nemio, potajan bol koji me silno i nemilosno razdire. Tada me duša zaboli i srce zaželi da se ukloni negdje, daleko, daleko ispod ovog sumornog, teškog neba.

Sonetni venac predstavlja osećajni i umetnički vrhunac poezije slovenačkog pesnika Franca Prešerna. Kao Petrarka Lauri, tako i Prešern ispeva Sonetni venac svojoj dragoj, Juliji Primicovoj. U Sonetnom vencu je povezan veliki deo njegovog osećajnog sveta, naročito dve glavne emocionalne komponente njegovog srca: ljubav i rodoljublje.