Artnit

"U stvari, čovek se ne menja. To jest, u srećnom slučaju, promena je u tome što on sve bolje ume da se istovremeno i penje i spušta - istovremeno 'uvis' (u 'visinu') i 'dole' (u 'dubinu'). Ovo umenje oduvek je kao prirodnu posledicu donosilo širenje sebe, neki svečan mir. Čovek raste u svim pravcima."

Opčinjen kretanjem vode kao predstavom, a ponekad i metaforom životnih sila, ritmičkog sklada i prirodnog jedinstva, Leonardo je zapisao: "Voda koju dodirujete u reci poslednja je koja je protekla, i prva koja nailazi. Tako je i s vremenom." U svim Leonardovim rukopisima nema bolje metafore niti istinite tvrdnje o njegovoj osnovnoj tezi koja objašnjava prirodne događaje i čovekov život, otkriven u trenutku vremena. Kada tome dodamo i Leonardovu preporuku da slikar treba da slika dve teme, čoveka i namere njegove duše, vidimo da je u nekoliko rečenica sadržana čitava teorija umetnosti.

Sezan je uvek isticao da je ljudska percepcija u suštini "nejasna", i u pismu Žoakenu Gaskeu govori o "onim nejasnim senzacijama koje rođenjem donosimo na svet". Ali je mislio da umetnik treba da bude u stanju da koncentracijom i "istraživanjem" unese red u tu zbrku, i da je umetnost u suštini postizanje tog strukturalnog reda unutar polja naših vizuelnih senzacija.

Istinski slikar mora biti kadar da strpljivo precrtava krušku, čak i usred meteža kakve pljačke ili pobune.

Slikari, budite radije bogati nego siromašni. A u tom cilju sledite moje savete.