Prizor na slici je verovatno izmišljen. Olujni oblaci se zloslutno okupljaju iznad mračnog polusrušenog pejzaža, prelaze preko divlje, puste doline među planinama. Oluja burnog besa koja je nosila sve na svom putu je prošla tu nedavno. Pala polomljena stabla leže preko potoka koji teče. Nema ljudske figure, ali postoji opipljiv dokaz života u nekoj vrsti bestelesne forme. To je više osećanje duha ili duše. Čini se da je čovek u ruševinama koje je stvorio, u stvarima, kao što su fasade porušene crkve u pozadini i grobovima. Mrtvi leže tiho, oslobođeni stega tela i neizbežnih životnih teškoća koje kovitlaju iznad njih. Njihovo prisustvo je ipak tu na zemlji sa drvećem i oblacima.

Obe hrišćanske crkve i Jevrejsko groblje se nalaze blizu i sugerišu pristalicama dve vere da imaju zajednički koren, da podležu zakonima prirode i da su podjednako osetljivi na neizbežni protok vremena. Srednjovekovne ruševine, bujica koja je sebi probila put između starih grobova, sve to stvara raspoloženje duboke sete. Ništa ne traje na ovom svetu, kao da kaže Jakob van Rojzdal - vreme, vetar i voda samleće sve u prah, i slaba dela ljudskih ruku i drveće i stene. Njegov potpis na grobu koji je najbliži posmataraču je poslednji potez te mračne ironije.

U gornjem levom delu slike su ptice u letu. Postoji osećaj slobode u njihovom letu, slobode od besa oluje i slobode od čvrstine zemlje. Duga u blizini, koja kao da se kreće da bi zauzela mesto oluji je simbol nade i spasenja. Nada i mir su još uvek dostupni na šta ukazuje toranj koji izgleda kao da je viši od groblja i da dodiruje nebo. On je preživeo oluju i može da simboliše izvor energije za dve istovetne vere.

Mnogi istoričari umetnosti smatraju da je na pejzažu Jakoba van Rojzdala Jevrejsko groblje simbolično prikazana prolaznost života. Ima mišljenja i da je slika vizuelna propoved koja prenosi biblijsku poruku da je život niz prolaznih trenutaka, da smo svi suočeni sa iskušenjem, ali da možemo da se nadamo spasenju. Slika uliva ono strahopoštovanje na kome će umetnici romantizma, jedan vek kasnije, zasnovati svoje shvatanje o uzvišenom.