Radio je nacrte mlinova, valjaonica i sprava koje se pokreću pomoću pritiska vode, no pošto je želeo da mu poziv bude slikarstvo, mnogo je izučavao slikanje o prirodi, a ponekad je pravio i modele u zemlji, preko kojih je stavljao nakvašene i premazane zemljom krpice... Osim toga, slikao je i na hartiji tako pažljivo i savršeno da još niko nije postigao tu tananost. I tako je svakodnevno radio modele i nacrte pokazujući kako se sa lakoćom mogu otkloniti smetnje planina i probijanjem tunela spojiti dve doline, kako se pomoću zavrtnja, čekrka i poluga mogu podizati i pomerati vrlo veliki tereti, pronašao je i način čišćenja pristaništa i cevi za izvlačenje vode sa niskih mesta, jer ovaj um nikada nije prestajao da mašta, njegovi crteži tih zamisli i izuma, od kojih sam i ja mnoge video, rasuti su po našoj umetnosti...
U vreme kada je umro Đovani Galeato, vojvoda od Milana, koga je nasledio Lodoviko Sforca, 1494. godine, dovedu Leonarda, već na glasu, u Milano da svira vojvodi koji je mnogo uživao u muzici na liri. Leonardo je poneo ovaj instrument, izgrađen njegovom rukom, velikim delom u srebru i u obliku konjske lobanje - neobična i nova stvar koja je davala harmoničniji i zvučniji ton. Stoga je Leonardo pobedio sve muzičare koji su se ovde okupili da sviraju. Osim, toga, bio je najbolji improvizator stihova u svoje doba. Kad je čuo divan način Leonardovog izlaganja, vojvoda se toliko oduševio njegovim vrlinama da je to bilo gotovo neverovatno. Na njegovo traženje Leonardo je za oltar izgradio sliku rođenje Hristovo koju je vojvoda poslao caru.
Izradio je takođe u Milanu u manastiru dominikanske braće Santa Marija dela Gracija i jednu Tajnu večeru - vrlo lepo i izvanredno delo...
Sjajem svog lika (Leonardo) izvanredne lepote razvedravao je svaku ožalošćenu dušu, a njegove reči su ubeđivale i najuporniji duh. Svojom snagom zadržavao je svaki razbuktali bes, a desnom rukom savijao je alku na zidu ili konjsku potkovicu, kao da su od olova. Darežljivo je okupljao i gostio svakog čoveka, bio on siromašan ili bogat, samo ako je imao duha i vrline. Ukrašavao je i ulepšavao svaku i najnečasniju i najogoleliju sobu i najmanjim svojim delom, zato je Firenca zaista dobila veliki poklon Leonardovim rođenjem dok je njegovom smrću beskrajno izgubila. U slikarstvu je pronašao nov način rada uljanim bojama dodajući izvesne tamne tonove, pomoću kojih su moderni slikari dali mnoge snage i reljefnosti svojim figurama. U vajarstvu se ogledao sa tri figure u bronzi koje se nalaze iznad vrata crkve San Đovani sa severne strane, a koje je izradio Đovani Frančesko Rustiči po zamisli Leonardovoj, ova su dela rađena po najlepšem crtežu i tako odlivena da se do danas tako nešto nije videlo.
Leonrado nam je ostavio anatomiju konja i još savršeniju anatomiju čoveka...
Iz knjige Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata
