Slika Hodočašće na Kiteru prikazuje gospodu iz otmenog društva usred predela koji podseća na vrt. Međutim, slika sadrži još jedan elemenat - mitologiju: ti mlađi parovi došli su na Kiteru, ostrvo ljubavi, da odaju počast Veneri, čiji se ovenčani lik nalazi na desnoj strani slike.
Pozorište je bila rana inspiracija Antoana Vatoa, što može da se vidi i na ovoj slici. Kompozicija slike nalikuje na pozornicu sa glumcima. Vitki i ljupki likovi se kreću, stoje ili sede sa proučenim samopouzdanjem glumaca, koji tako divno igraju svoje uloge. Oni u baroknoj formi daju raniji ideal "manirske" otmenosti. Njihova odeća podseća na pozorišne kostime. To se posebno primećuje na sjajnim svilenim haljinama jarkih boja ukrašenih čipkama.
Vato je prikazao raspoloženje kao i uzbuđenje i bezbrižna osećanja ljudi. Međutim, pitanje je da li ljudi na slici dolaze ili odlaze. Scena je dvosmislena. Ako se pretpostavi da odlaze slika može da se tumači počev od para koji se nalazi na krajnjoj desnoj strani. Par koji sedi blizu statue boginje Afrodite, koji su obgrlila dva kupidona, odvojen je od ostalih i usmeren samo na sebe. Statua је obavijena ružama i oko nje su pripijeni kupidoni. Damu koja sedi nasuprot drveta i drži lepezu u ruci dodiruje kupidon, dok joj mladić šapuće na uvo. Uz drvo, na zemlji sedi par koji izgleda kao da uživa u idiličnom prizoru. Do ovih parova su i dva para koji se kreću prema brodu. Jedna dama polako ustaje, dok joj njen pratilac pomaže, a druga čežnjivo gleda unazad na statuu Venere, dok je njen pratilac vodi napred. Dva kupidona blizu njih lete radosno blizu drveta. Drugi parovi se okupljaju u podnožju brda oko broda, koji je ukrašen zlatnim statuama, vencima od ruža i roze svilom. Kupidoni, nalik figurama koje se pojavljuju kao motiv na mnogim renesansnim i baroknim slikama, lete oko parova i oko broda.
Postoji više tumačenja prizora na slici. Po nekima grupa ljubavnih parova kreće na hodočašće na ostrvo posvećeno Veneri, što se vidi po njihovim radosnim i uzbuđenim licima. Po drugima oni se spremaju da uđu u brod, praćeni rojevima kupidona, i da se vrate u svet svakidašnjice, pošto se začarani dan bliži kraju i slika odiše melanholijom i setom kraja.
Boje i njihova igra na slici približavaju "Vatoovu pozornicu" posmatraču i dodaju utisak dubine. Predeo obrastao mahovinom desno je osvetljen suncem. Crveni, zlatni i žuti zraci se probijaju kroz grane drveta u senci. U pozadini su nebo i planine hladno plave boje i boje lavande.
Slika Hodočašće na Kiteru sugeriše čežnju za lepotom i svest о prolaznosti, i veliča trenutke kada čovek uživa u lepoti, umetnosti, ili ljubavi. Osećanje prolaznosti sreće prožima sliku i daje joj poetsku prefinjenost koja podseća na Đorđonea.
Antoan Vato pravi kopiju slike Hodočašće na Kiteru, koja je namenjena verovatno glavnom kolekcionaru i zaštitniku slikara u to doba. Jedna gravira Tardijea, izrezbarena na osnovu ove druge Vatoove slike i nazvana Ukrcavanje na Kiteru, učiniće temu poznatom u celoj Evropi. Ona će uticati i na konfuziju između ove dve slike, jer se tada niko ne usuđuje da istakne razlike.
