Autoportret prikazuje figuru Romejn Bruks u jahačkoj tamnoj odeći, koju nosi samouvereno i sa elegancijom. Ona direktno gleda na posmatrača ispod ivice tamnog šešira, očima koje bi mogle biti uplašene ili osuđujuće. Njena naglašena crvena usta, prevrnutih uglova, prikazuju osmeh ili podsmeh. Mala blistavost crvene boje na njenom reveru predstavlja traku Legije časti koju je dobila za svoja umetnička dostignuća. Ruševine iza nje, dvosmislene su kao njen izraz lica i doprinose neizvesnosti o tome gde je ona i o čemu razmišlja.

Sa ovim autoportretom, Romejn Bruks je izrazila svoju modernost kao umetnice i kao osobe. Modulirane nijanse sive boje, stilizovane forme i psihološka "gravitacija" pokazuju njenu duboku posvećenost estetskim principima. Osenčeni, direktni pogled prenosi samopouzdano prisustvo, stav koji se obično povezuje sa njenim muškim kolegama.