Izvor slike Slepac vodi slepca je Jevanđelje, Isus Hrist, govoreći sa farisejima kaže: "A slijepac slijepca ako vodi, oba će u jamu pasti". Toj paraboli o ljudskoj gluposti Brojgel daje novo, snažno značenje na ovoj slici. Biblijski kontekst te parabole je verovatno smatrao važnim za svoje doba. Fariseji su pitali zašto Hristovi učenici, preuzevši religiozne tradicije, ne peru ruke pre obeda, Hrist je odgovorio: "Ne pogani čovjeka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čovjeka". Kada su se fariseji na to uvredili, on ih je nazvao slepcima koji vode slepce, objašnjavajući da "sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje... Ali ono što izlazi iz usta od srca izlazi i ono pogani čovjeka. Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva,... huljenje na Boga".

Brojgel na slici daje vizuelnu ekspresiju Hristovih reči u ovoj zaista tragičnoj sceni. Na slici je prikazano šest slepih ljudi koji idu jedan za drugim zemljanim putem. To je grupa neurednih, neobrijanih seljaka u ogrtačima od teške tkanine, koji kao da hodaju i spavaju na otvorenom. Svi su međusobno povezani. Neki drže isti štap ili ruku na rame čoveka ispred njih. Slepi vođa ide prvi i upada u jarak. On bespomoćno leži na leđima u jarku. Drugi čovek se sapliće o svog palog vođu i pada u prazninu, a njegova kapa leti ispred njega. Njegova usta su otvorena i on viče. Treći čovek se povukao napred i oseća da se nešto čudno dešava. Njegova glava malo okrenuta nagore, kao da želi da prepozna opasnost, a na licu se vidi užas. Četvrti čovek gleda gore i možda moli za pomoć. On otvara usta i kao da želi da čuje ili na bilo koji način sazna šta se dešava. Peti i šesti čovek još uvek ne znaju šta se dešava. Samo poslednji čovek izgleda srećno, bezbrižno i samouvereno. Ali, svi oni će na kraju upasti u jarak.

Brojgel je bio majstor gravira pejzaža, što je primetno i na ovoj slici. Pejzaž je naslikan u trouglu u gornjem delu slike. Pejzaž na slici može da bude veoma kasno leto ili jesen zato što je lišće zlatno. Zemlja je okupana svetlošću. U pojedinim delovima svetlo je posebno jako, ali to ništa ne znači za slepe ljude. Tu je mala crkva, nežno zaobljeni niski brežuljci, delovi seoskih kuća i mali ribnjak. Istoričari umetnosti ne veruju da je pozadina stvarni pejzaž, već da je Brojgel naslikao idealizovan pejzaž spajanjem malih delova različitih lokacija.

Stil kompozicije slike je bio veoma nov. Koristeći nekoliko figura Brojgel je mogao da prikaže različite stepene padanja. Svaki slep čovek je sledeća faza padanja i hodanja. Pokret je uhvaćen kao kamerom, ali kamerom koja se kreće od napred ka pozadi. Slepi ljudi su prikazani sa različitim izrazima lica od poverenja, preko iznenađenja, do šoka.

Piter Brojgel Stariji je na slici Slepac vodi slepca stvorio tragičnu scenu života. Scena nije samo predstavljanje priče, već je i alegorija o životu čoveka koji se nesvesno približava svom kraju. Ova slika i u savremenom svetu nosi svoje univerzalne poruke, i postavlja pitanja, ko i gde vodi savremenog čoveka.