Utorak, 07 Novembar 2017 11:35

Džon Raskin - O Vilijamu Tarneru Istaknut

Vilijam Tarner - Apolon i Piton Vilijam Tarner - Apolon i Piton

Tarner je, međutim, kao slikar pejzaža, morao da slika sunčevu svetlost različitih vrsta. On je išao sigurno kroz prigušeni zlatni sklad i slikao omiljeni Kajpov efekat "sunce koje se rađa kroz paru", tokom mnogih zamornih godina. Ali to mu nije bilo dovoljno. Morao je da naslika sunce u punoj snazi, sunce koje se ne rađa kroz paru. Ako pogledate Apolona kako ubija Pitona videćete da na oblacima ima ružičaste i plave boje kao i zlatne, a ako onda pogledate Apolona u Ulisu i Polifemu - njegovi se konji uzdižu izvan horizonta - videćete da se on ne "diže kroz paru", nego iznad nje, pobeđujući je, izgleda...

Osobena Tarnerova novina bilo je savršenstvo sklada pomoću skerletne boje. Drugi slikari su davali zlatne i plave tonove neba; Ticijan naročito plave i to savršeno. Ali se nijedan nije usudio da slika, nijedan izgleda nije video, skerletnu i purpurnu boju.

Tarner se nije razlikovao od prethodnih slikara samo po tome što je video tu boju živo pri punoj svetlosti. Njegova najkarakteritičnija koloristička novina jeste otkriće skerletne senke. "Stvarno, ima zlatne sunčeve svetlosti čija je senka siva, ali postoji još jedna sunčeva svetlost, ona najčistija, a to je bela svetlost čija je senka skerletna." To je bila u suštini uvredljiva, nepojmljiva stvar u koju nije moglo da se veruje. Bilo je izvesnog osnova za neverovanje, pošto nijedna boja nije dovoljno živa da izrazi vrhunac čiste bele sunčeve svetlosti, tako da boja data bez stvarnog intenziteta svetlosti izgleda lažna. Pa ipak, Tarner je mogao samo tačno da izjavi o boji: "Ja zaista moram da uzmem niži ključ, ali to nije razlog da mi nota bude lažna. Ovde je sunčeva svetlost koja sija čak i kad je prigušena; ona nema hladnu, nego užarenu senku. U tome je veličanstvenost sunčeve svetlosti."

Iz dela Moderni slikari

Pročitano 103 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Paleta Džon Raskin - O Vilijamu Tarneru