Mada žestok karikaturista buržoazije i političara, Onore Domije sa slike Vagon treće klase izbacuje satiru i kritiku. On je želeo da prikaže radničku klasu, ne kroz dramu, već kroz mirne trenutke njihovog svakodnevnog življenja.
U prednjem delu slike su prikazane tri generacije niže klase. Porodica sedi zajedno. Majka sa bebom, dečak i starica su odsutni i zamišljeni. Njihove figure su naslikane u većim proporcijama. Neko će videti u njima težinu njihovog života kroz odeću, umorno držanje i izraze lica, a posebno starice, pošto se na nju usmerava pogled posmatrača.
Pozadina slike zauzima više prostora nego prednja strana i slikana je sa više detalja. Za tako pretrpanu pozadinu, porodica na klupi izgleda kao da postoji u svom sopstvenom mirnom prostoru. Kroz prozore sa leve strane dopire svetlost, i mada osvetljava porodicu, ipak su oni daleko od prozora. Činjenica da su oni delimično prikriveni svetlošću ukazuje da su još više izolovani.
Paleta boja na slici je tmurna, od braon boje u pozadini, do različitih nijansi braon i zelene boje odeće putnika. Tmurni tonovi naglašavaju sumornu atmosferu na slici. Svetlost koja dolazi kroz prozore stvara lep i neočekivan kontrast prema tmurnim tonovima. Linije na slici su jednostavne i moćne. Linije u krivuljama ekspresionistički deformišu oblik, što je vidljivo posebno na rukama žene sa detetom.
Na slici Vagon treće klase, Onore Domije je prikazao jedno čudno savremeno ljudsko stanje - "usamljenu gomilu". Ovim ljudima je zajedničko jedino to što putuju u jednom vagonu. Mada su fizički nagomilani, oni ne vode računa jedno o drugom i svako je sam sa svojim mislima. Domije ispituje to stanje ulazeći u karaktere sa širinom ljudskog saosećanja dostojnom Rembranta, čijem se delu divio. Njegovo osećanje za dostojanstvo sirotinje podseća na Luja le Nana, koga su francuski kritičari u to vreme upravo bili ponovo otkrili. Posebno je to vidljivo u slikanju starice koja je centralna ličnost na slici Vagon treće klase.
Mada slika Vagon treće klase još uvek služi kao podsetnik na negativne strane industrijalizacije i urbanog života, neki u njoj vide i osećanje nade. Prikazujući ženu sa decom, slika podseća na vrednosti porodice.
