Holbajnovi crteži muškaraca i žena njegovog vremena impresioniraju nas zbog utiska potpune realnosti. Ali to je tako samo zbog toga što je Holbajn prisiljavao život da prihvati njegove uslove, da se svede na njegove mogućnosti, da umnožava njegove tipove i da se ispoljava kao što je on želeo da se ispoljava. Stil je taj koji nas nagoni da verujemo u stvari - ništa drugo do stil. Većina naših savremenih portretista osuđena je na potpuni zaborav. Oni nikad ne slikaju ono što vide. Slikaju ono što publika vidi, a publika u principu ne vidi ništa.
Iz eseja Propast laganja
