Izgon iz raja je poznat iz starije umetnosti kao grupa od dve figure (sa stablom u sredini) u stojećem stavu koje su samo donekle okrenute jedna drugoj i nehajno povezane gestom nuđenja jabuke. Mikelanđelo stvara novu konfiguraciju. Eva koja leži tromo poput starih Rimljana, leđima okrenuta stablu, prikazana je upravo u trenutku kada se okreće ka zmiji i naizgled ravnodušno prima od nje jabuku. Adam u stojećem stavu pruža ruku iznad žene negde ka granju. Njegov pokret nije sasvim razumljiv, niti je lik sasvim jasan u svim detaljima. Način na koji je prikazana Eva pokazuje da je priča dospela u ruke umetnika koji poseduje više od sposobnosti stvaranja novih oblika: u lenjom izležavanju žene on nam sugeriše stanje koje navodi na grešne misli.
Rajski vrt prikazan je samo sa nekoliko listova. Mikelanđelo nije želeo da mestu događaja da materijalne karakteristike, ali zato dinamikom linije tla i sadržinom atmosfere postiže utisak bogatstva i živosti, što stvara izrazit kontrast jednoličnoj horizontali sa strane, kojom se naglašava sva beda progonstva. Likovi nesretnih grešnika potisnuti su uz sam okvir slike, čime je stvorena praznina u međuprostoru koja zjapi, veličanstvena kao pauza u Betovenovoj muzici. Žena, povijenih leđa i uvučene glave, hita napred vapeći, ali ipak još potajno baca pogled unatrag. Adam korača s više dostojanstva i odmerenosti nastojeći samo da od sebe odgurne mač kojim ga anđeo goni - ovaj karakteristični gest već je ranije iznašao Jakopo dela Kverča.
Iz knjige Klasična umetnost
