Odevena u haljinu, boginja u jednom pastoralnom ambijentu upire pogled ka Marsu, čija je golotinja samo na trenutak presečena belom tkaninom. Oko središnjeg para grupa satira se igra ratnikovom kacigom, oklopom i kopljem, a jedan od njih se sprema rogom da probode boga iz sna.

Delo podleže različitim tumačenjima, od kojih je posebno zanimljivo novoplatoničarsko čitanje prema kome prikazana tema predstavlja harmoniju suprotnosti: Venera, boginja ljubavi, osmehuje se spokojno dok Mars, bog rata i sukoba, leži oprhvan njenim čarima. Drugi proučavaoci pak na slici vide samo omaž pobedi lepote i ženstvenosti nad muškom prirodom. Dok Mars počiva, mali satiri igraju se njegovim oružjem dodatno naglašavajući kako je ono sada postalo bezopasno. Bilo kako bilo, ovo delo podstiče na jedan jednostavan zaključak: čak i najjači i najhrabriji ratnici mogu podleći moći ljubavi. Botičeli se na ovoj slici nije poslužio samo književnim izvorima, nego i arheološkim nalazima klasične umetnosti. Tako je poza Marsa i Venere zapravo preuzeta s jednog sarkofaga iz Vatikana na kom su predstavljeni Bahus i Arijadna, dok je motiv sa satirima inspirisan Lučanovim Dijalozima.

Iz knjige Federiko Poleti - Botičeli