Nikada nije prošao kroz onaj stadijum grafičke aktivnosti u kome deca crtaju Kopffüslers (ljude-punoglavce), ili jajolika stvorenja s nogama u obliku slova L i rukama koje se završavaju grabuljastim kracima; u stvari, potpuno je izbegavao ljudske oblike i kad bi ga Tata (dr Erik Vind) naterao da nacrta Mamu (dr Lizu Vind), on bi uzvratio ljupkom talasastom linijom, za koju bi rekao da predstavlja njenu senku na frižideru. U četvrtoj godini, razvio je neki svoj pointilizam. U petoj, počeo je da crta predmete u perspektivi - fino skraćeni bočni zid, drvo smanjeno daljinom, jedan predmet koji napola prekriva drugi. A u šestoj godini, Viktor je već razaznavao ono što mnogi odrasli nikad ne uspeju - boje senki, razliku u nijansi između senke pomorandže i senke šljive ili avokada.
Iz romana Pnin
