Engleski slikar Volter Sikert je ispričao da je slika Žena na prozoru naslikana u vreme pruske opsade Pariza. Pošto je bio odsečen od spoljnog sveta u njemu je vladala nestašica hrane. Prema Sikertu, Edgar Dega je dao svom modelu komad sirovog mesa za poziranje, koji je ona, jer bila toliko gladna, odmah pojela. Ništa od ovog očaja nije prikazano na slici.
Na slici Žena na prozoru je prikazana žena koja sedi leđima okrenuta prema prozoru. Iako postoji blagi nagoveštaj pariske arhitekture ona ostaje periferna. Grad je van vidokruga.
Na slici Žena na prozoru svetlost dobija na značaju. Gusta i neprozirna, svetlost je skoro bitna kao i figura žene koja sedi. Postoji samo jedan izvor svetlosti koji pokazuje jednu oblast, koja se ne povezuje sa svetom. Dega je možda prikazao ženu u crnom, da bi povećao kontrast između nje i "spržene" bele svetlosti. Ono čime pre svega fascinira Edgar Dega je povremeno osvetljenje, efekat contre-jour na slici. Nasuprot jakoj svetlosti, lice žene nestaje u senci. Svetlost "hvata" gornju polovinu njenog profila, jer joj je glava okrenuta od posmatrača, kojem se uskraćuje informacija koja objedinjuje njen karakter i prisustvo.
Edgar Dega je često eksperimentisao sa slikarskom tehnikom. Slika Žena na prozoru je naslikana bojom koja ispušta ulje i razređeni terpentin, stvarajući efekat sličan akvarelu. Tako se na primer pozadina na slici uklapa sa ženinom haljinom, a da se ne mogu primetiti potezi četkice. Postoji i nekoliko detalja, koji skoro da izgledaju kao linija crteža.
Na slici Žena na prozoru prikazan je trenutak odmora, tišine i razmišljanja, ali sa svih strana kao da pritiska osećaj prolaznosti. Svesni smo takođe, da će na kraju žena da se pomeri, da napusti prostoriju i ode u neki drugi život.
