Na slici Sudbina životinja Franc Mark više ne posmatra životinje koje zauzimaju svoje savršeno carstvo, kao što je nekada prikazivao na svojim slikama. On ih ovde opaža kao deo univerzuma, koji čovek takođe naseljava i kome je potreban spas. Na ovoj slici, kao i na drugim koje je slikao neposredno pred početak Prvog svetskog rata, postaje sve teže da se identifikuju životinje. U pismu svojoj supruzi Mariji 1915. godine, Franc Mark objašnjava da je ova promena u njegovoj umetnosti došla, jer je počeo da vidi ružnoću i monstruoznost životinja za koju je ranije mislio da je postojala samo kod ljudi. On navodi i da više nije bio u stanju da vidi lepotu u životinjama.

Korišćenjem živih osnovnih boja i oštrih oblika Franc Mark je na slici Sudbina životinja prikazao kontrast između tehnologije i evropske divljine, kao i uništavanja prirodnog okruženja. Motivi životinja na koje je nekada prenosio osećaj emocija ne odražavaju njihovu dopadljivost. Prikazana je apokaliptična vizija životinja zarobljenih u šumi, koje zavise od nepoznate sile, na šta ukazuju pretnje oblaka i oštri uglovi koji ne odgovaraju onom što je prirodno, lepo i nevino. Patnja i strah plavog jelena pokazuje da je čovek izazvao katastrofu, što se vidi po drveću koje je istesterisano van, kao i po gasovima na nebu.

Slika Sudbina životinja je dinamična, ali je i sumorna, jer prikazuje razaranja prirode. Franc Mark više uznemirava svojim korišćenjem linija i fragmentacije formi. Za ovu sliku se kaže da je predvidela Prvi svetski rat, na šta ukazuje i Franc Mark u pismu svojoj supruzi: "To je kao slutnja ovog rata, koja je jeziva i slama me. Jedva mogu da zamislim da sam je naslikao."