Centralni predmet na slici je kitnjasta raskošna stolica od tamnobraon drveta, sa zakrivljenim naslonom i tapaciranim sedištem, na koje su stavljene knjige i svećnjak sa svećom koja gori. Stolica je predstavljena tamnijim tonovima, više sumornim. Prostor je osvetljen gasnom svetiljkom u pozadini. Svetlost baca plave senke i refleksije na drvenu stolicu koja sija.

Kompozicija boja slike se zasniva na varijaciji parova osnovnih komplementarnih boja - plavoj i narandžastoj, i crvenoj i zelenoj. One se pojavljuju u njihovom najčistijem obliku samo u povremenim pasažima, da stvore ključnu notu kompozicije. Tako je oblast najčistije crvene boje ispod stolice uravnotežena dodirima zelene iznad nje i sa još jednim potezom zelene na najbližoj nozi stolice. Van Gog naglašava strukturu slike nedvosmislenim obrisima, koje dodaje kasnije. Snaga ovog načina slikanja povećava uticaj slike, ali takođe stvara i izvesnu napetost između linije i boje.

Podne pločice su slikane mahnitim potezima četkice, koje Van Gog često koristi u pozadini svojih slika u to vreme. Kratki horizontalni i vertikalni potezi četkice smenjuju se u labavoj mreži od crvene, braon i zelene boje. Debljina boja koju koristi, vidi se u "teškim" premazima boja sa strane, pored svakog poteza četkice.

U iskrivljenoj perspektivi poda i stolice nogu, Van Gog je nametnuo svoju ličnost na slici, naglašavajući subjektivnost svog mišljenja.

Istoričari umetnosti u vezi sa slikom isitču jedan zanimljiv detalj. Smatra se, naime da je Vinsent van Gog naslikao Gogenovu stolicu pre nego što je žiletom odsekao sebi uvo nakon svađe sa Polom Gogenom, ali je nastavio da je usavršava nakon svog hospitalizovanja. To potvrđuje i jedno od njegovih prvih pisama bratu Teu, nakon što je primljen u bolnicu zbog povrede.