Videvši misterioznu, nesputanu mladu ženu sa sjajnom crvenom kosom kako izlazi iz restorana negde na ulicama Pariza 1884. godine, Lotrek je uzviknuo svom prijatelju: "Ona je zadivljujuća! Kakav miris ima! Bilo bi tako divno da ona bude moj model!" Kasnije je konačno došao do nje. To je bila Karmen Guden, pralja i prostitutka, koju je Lotrek kasnije neumorno prikazivao u različitim ambijentima i u različitim slikarskim tehnikama. U pismu svojoj majci 1884. godine, Lotrek piše o Karmen, da "slika ženu čija je kosa apsolutno zlatna".
Slika Pralja je više ortodoksna i tamna, sa ravnomernijom površinom, što se može videti u prikazivanju Lotrekovih modela u to vreme, a može se i pripisati uticaju njegovog učitelja Leona Bonata.
Na slici je prikazana Karmen Guden, obučena u jarkobelu bluzu, iz koje kao da izlazi svetlost, uprkos činjenici da bi prozor u krajnjem levom delu slike trebalo da bude pravi izvor svetlosti. Čak je i deo njene kose koji treba da osvetli svetlost sa prozora tamniji, a ostatak, u senci, je u tamnocrveno-braon nijansi. Njen lik je, iako okrenut svetlosti, prikazan tamnije od njene ruke, koja izgleda kao da je pozajmila neku belinu sa bluze i tkanine na stolu, i kao da unutrašnja svetlost polako nestaje iz nje, pretvarajući je od izvora svetlosti u upijača svetlosti. Karmen ima zlatnu kosu, a njeno svetlo lice je prikazano kao anđeosko, dok bela bluza naglašava njenu tamnocrvenu kosu i lice u senci.
Na slici Pralja Anri de Tuluz Lotrek prikazuje pralju Karmen Guden kao anđeosku i plemenitu, i kao simbol čistoće. Mnogi ovu sliku smatraju kompleksnijim radom nego sve njegove scene iz bordela, kabarea, pozorišta, cirkusa i plesnih dvorana Pariza XIX veka.
