Kad je radio Strašni sud, papa, razgledajući sliku sa svojim ceremonijal majstorom Bjađom, upita ovoga šta misli o slici, a on odgovori da nije pristojno na tako svetom mestu slikati toliko mnogo golih lica, a najnepristojnije je njihovu golotinju pokazivati, tako što nije za kapelu papinu već za kakvo kupatilo ili krčmu. Mikelanđelo je sve to slušao, pa kad je ostao sam on naslika Bjađa među grešnicima. Ubrzo se to sazna u Rimu, i Bjađo se potuži papi.
- Gde te metnuo Mikelanđelo? - upita papa.
- U pakao - odgovori on.
Da te je metnuo u čistilište - reći će papa - ja bih se potrudio da nešto učinim za te, ali kako te je metnuo u pakao, tamo ti ne mogu pomoći, jer iz pakla nulla est redemptio (nema spasenja).
Papa Pavle IV hteo je da uništi taj rad Mikelanđelov, jedva su ga sprečili u tome.
- Popravi ti ljude, a slike je lako popraviti, govorio je Mikelanđelo.
Iz dela Veliki ljudi
