U Veneciji su Klod Mone i njegova supruga Alisa boravili prvo u hotelu Palazzo Barbaro, a kasnije u hotelu Brittania, gde je on naslikao Zalazak sunca u Veneciji. U ovom periodu Mone je počeo da gubi vid zbog katarakte. O svom slikanju u Veneciji pisao je svom trgovcu slika 25. oktobra te godine: "Iako sam oduševljen Venecijom, i mada sam počeo nekoliko platna, bojim se samo da ću se vratiti na početke koji neće biti ništa drugo nego suveniri za mene." Kao i mnogi drugi slikari koji su patili od bolova ili bolesti, i na njega su patnje verovatno uticale da naslika svoje remek-delo, Zalazak sunca u Veneciji.

Na slici Zalazak sunca u Veneciji boje su žive i treperave. Mone je koristio treperave plave, žute, i crvene boje da prikaže zalazak sunca u Veneciji. Boje stvaraju osećaj mira i čini se da polako blede na ivicama slike. Ovaj efekat stvara osvetljenje romantike koja se obično povezuje sa Venecijom.

Na slici je prikazana Venecija i poznato ostrvo San Đorđo Mađore sa crkvom u Veneciji. Osvetljenje dovodi oko posmatrača do horizonta. Jedan toranj na levoj strani balansira i kao da izlazi iz slike dodavanjem kontrasta drveću na desnoj strani slike. Građevina na slici desno je možda zgrada, kula, kuća, ili samo mesto na vodi. Međutim, šta god da je ova građevina je fokusna tačka uz boje zalaska sunca.

Slika zaista otelotvoruje Veneciju i lepotu koju nudi zalazak sunca u Veneciji. Tekstura se koristi i u vodi, i na nebu, i stvara efekat da su talasi na vodi stvarni, a različite boje na nebu stvaraju utisak zalaska sunca.

Klod Mone na slici Zalazak sunca u Veneciji lirski izražava svoja osećanja sa nestrukturiranim potezima četkice i kaleidoskopskim nizom nijansi boja. Slika stvara osećaj lepote i mira, ali ne daje odgovor o tome šta je iza nje. Pored emocija koje izaziva kod posmatrača ona ga podstiče da pronađe svoj smisao u okviru slike.