Najobuhvatnija definicija dečjeg crteža je ona koja ga određuje kao oblik stvaralačke aktivnosti deteta kroz koju se dete igra, govori, pokazuje i razvija. Osnovni likovni elemenat dečjeg crteža je linija.
Dečji crtež je najčudniji, najmaštovitiji u životnom dobu između treće i desete godine života. Kroz igru linija dete izražava samo ideju. Linija dobija smisao bez ikakvog opisivanja. Ona je igra sama za sebe, igra kreativnog stvaralaštva. Zato i dečji crtež u tom periodu nosi u sebi nešto novo, neponovljivo. Likovni izraz malog deteta nije uvek čitljiv. Linije u njegovom crtežu su odraz spontanog toka dečjih misli, zapažanja, predstava, spontane kombinatorike. Manje dete pokazuje više smelosti da kraćim linijama pokaže sve što ga okružuje, što ga emocionalno interesuje.
Govoreći o dečjem crtežu Pablo Pikaso je slikovito objasnio da mu je trebalo malo vremena da nauči da crta kao Rafael, ali da mu je trebao ceo život da nauči da crta kao deca. Modernistička tradicija u umetnosti je bežeći od akademskih stega svoj umetnički izraz tražila u mitskom raju detinjstva, u neuvežbanom oku deteta koje gleda na svet svežim pogledom, detinjoj ruci koja je nesputana navikom i veštinom.
