Vizija prirode Franca Marka je bila panteistička. Verovao je da životinje poseduju određenu pobožnost koju su ljudi odavno izgubili. O tome je pisao 1915. godine: "Ljudi sa njihovim nedostatkom pobožnosti, posebno muškarci, nikada nisu dotakli moja prava osećanja, ali životinje sa svojim netaknutim osećanjem života probudile su sve što je bilo dobro u meni."
Franc Mark razvija svoju teoriju boja i simboliku, u kojoj izjednačuje tri osnovne boje sa kvalitetima i emocijama. Plavu boju povezuje sa muškošću, a crvenu i žutu sa ženstvenošću, jer su one više zemljane boje. U pismu Augustu Makeu iz 1910. godine, Mark navodi da je žuta boja povezana sa ženstvenošću i srećom, dok je crvena povezana sa "materijom" i određuje je negativnim terminima. Naredne godine naslikao je sliku Žuta krava (Gelbe Kuh). Njegova odluka da naslika nereprezentativnom bojom životinju mogla bi možda da bude pokušaj udaljavanja od materijalnog sveta i identifikovanje potreba za korišćenjem boja da bi se prikazalo duhovno.
Radost življenja kojom odiše slika Žuta krava je prvi i možda jedini put da je Franc Mark prikazao radosnu životinju. Na ovoj slici Mark izbegava tipično ljudski, sentimentalni pogled na životinje. Umesto toga, krava je predata svojoj prirodi. Ona pravi neme gestove, kao i one pokrete o kojima Ferdinand Hodler takođe govori kao o metafizičkom stanju. Emocije ove životinje savršeno evociraju koncept koji je predložio Vasilij Kandinski pod nazivom "unutrašnja nužnost", kojim se podrazumeva da je suština određena fizičkim i kulturnim odnosima. Životinja skače tamo-amo u pejzažu kojim dominiraju crveni i narandžasti tonovi, sa trouglastim plavim planinama postavljenim ka nebu purpurnocrvene i limun žute boje. Na jedinstvo između krave i prirode ukazuje se koloristički, ponavljanjem žute boje na kravi samo sa desne strane glave, belom bojom vimena krave u donjem delu, i plavim mrljama iznad planina.
Žuta krava je ključna tačka na slici. Franc Mark je stvorio veoma dinamičnu i živopisnu sliku srećne krave koja se kreće kroz pejzaž. Linije i oblici na slici su veoma bujni: zakrivljena forma krave, vijugavi oblici stena i planina u pozadini. Prisutan je osećaj dubine i neke perspektive. Planine su manje od krave koja istupa u prostoru i izgleda veća.
Žuta boja, simbol ženstvenosti i senzualnosti Franca Marka, je prikazana u Žutoj kravi sa takvim intenzitetom da umetnik zahteva skoro jednake doze crvene i plave boje. Mark je napisao: "Pokušavam da pojačam svoje osećaje za organski ritam u svim stvarima, pokušavam da uspostavim panteističku vezu sa drhtajima i tokom krvi u prirodi, u životinjama, u vazduhu - pokušavam da sve to predstavim potezima i bojama koje naše staro štafelajsko slikarstvo svode na besmisao."
Opšti stil slike Žuta krava nije realistički. Slika je više apstraktna. Boje su izraženije i postale su simboli emocija - sreće, slobode, radosti. Svetla i veoma živopisan pejzaž je dopunjen skakanjem razigrane krave. Crvena, plava i zelena boja u pozadini harmonično komponovane stvaraju osećanje čiste sreće i kod posmatrača.
