Artnit

Na slikama Žana Onorea Fragonara dominiraju galantno-erotski motivi koji su dobro predstavljeni na slici Kupačice, koju je završio 1761-1765. godine. Ova slika prikazuje scenu kupanja koja se pojavljuje na slikama mnogih poznatih slikara XVIII veka. Fragonar je prestao da izlaže svoje slike 1767. godine i fokusirao se na rad za privatne klijente, a ova slika je među poslednjima koje se prikazuju u akademskoj postavci. Danas se slika nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Madrid, međutim, odmah od početka, ne liči na evropske prestonice. Pre svega vidniji je od njih na danu, a življi je od svih drugih velikih gradova, noću.

Danju mu je nebo boje tirkiza, a vazduh treptav, providan, zračan, sve dok pred veče neobično ne zahladni.

Iako je umetnost Egona Šilea bila usredsređena na ljudsku figuru, Šile, koji je putovao širom Evrope tokom svoje karijere je bio privučen zemljom i gradovima. Slike sela i rodnog Beča čine značajan deo njegovog rada. Slika Grad među zelenilom, koja je poznata i po nazivu Stari grad III, je delimično inspirisana rodnim gradom njegove majke, Krumauom, gde je kratko živeo 1911. godine. Završena je 1917. godine, godinu dana pre umetnikove iznenadne smrti od španskog gripa u 28. godini. Danas se ova slika nalazi u Novoj galeriji u Njujorku.

Krajem 1880-ih i sredinom 1890-ih godina Edvard Munk je stvorio niz radova koji se nazivaju "pubertetskim" periodom. Slika Pubertet je nastala krajem tog perioda i smatra se iskrom koja je dovela do pojačanog izražavanja Munkovih ličnih osećanja u njegovom umetničkom delu. Ovu sliku je takođe Munk radio kao litografiju i kao bakropis. Original slike je uništen u požaru, a njen duplikat naslikan u Berlinu u zimu 1894-1895. godine, danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Oslu. Uprkos lošim kritikama kada je slika prvi put bila izložena, ona je vremenom postala kultni deo norveške kulture i istorije.

Godine 1890. Van Gogov brat Teo je tražio dom za umetnika po njegovom izlasku iz sanatorijuma u Sen Remiju. Po preporuci Kamila Pisaroa, bivšeg pacijenta doktora Gašea koji je u slobodno vreme i sam slikao i bio prijatelj impresionističkih slikara, Teo je poslao Van Goga u Gašeov drugi dom u Overu. Veoma inspirisan tokom svog boravka kod doktora Gašea Van Gog je naslikao više od sedamdeset slika, uključujući Gašeove portrete. Postoje dve verifikovane verzije Gašeovog portreta, obe naslikane juna 1890. godine u Overu, samo šest nedelja pre nego što je Van Gog pucao u sebe i umro od zadobijenih rana. Danas se jedna verzija nalazi u privatnoj kolekciji, a druga u muzeju Orsej u Parizu.

Svoju obavezu ispunjavao sam kako sam mogao i možda će, za moje dobro, biti zapisano da sam želeo da doprinesem što manjem haosu u umovima. Ipak, znao sam da nije na meni ili na nekoliko ljudi, koji slično misle, da menjamo tok događaja propisanih pre početka vremena. Apostoli nisu grešili šireći na obalama Sredozemnog mora vest da je kasni sat, varali su se jedino mereći ga godinama ljudskog života, dok je kasni sat istorije beznačajan u odnosu na našu meru vekova i milenijuma.

I on se tako dobro usaglašavao sa prirodom da mu je ona bila posledica volje kojoj je događaj neprekidno odgovarao pre nego što bi on mogao da oseti žaljenje ili želju.

Jedna lepa mlada žena reče mu jednog dana prenemažući se:

- Večni, šta mislite o meni?

- Pitam se - rekoh - kako uopšte možemo vršiti predviđanja kad u svakom od nas leže sva moguća protivrječja. Jedan događaj dovodi na površinu radije jednu grupu strasti nego neku drugu i vas onda klasificiraju i presude, a društvena armatura fiksira vas za ostatak života u jednom herojskom ili sramotnom položaju.

Poltron zna šta je dobro; nanjuši ga i na hiljadu kilometara, a onda ne žali truda da dospe u blizinu imena za koje smatra da bi mu trebalo laskati. Automobilom, avionom; bar danas je to lako, bez po muke. Treba reći, međutim, da je spreman i na više, ako je neophodno. Ta strast se javlja prilikom čitanja novina; ono što nije u novinama nije ni interesantno. Ako vidi da se neko ime pojavljuje češće po novinama, čak i u natpisima, strast postaje neodoljiva i on ubrzo kreće na put. Ima li dovoljno novca za put, dobro je; ako ga nema, pozajmljuje ga i isplaćuje slavom svoje velike namere. Kad kaže "Moram da se dodvorim N. N.-u", to zvuči kao nekada otkriće Severnog pola.

Malograđanin je čovek nemoćan da zamisli Drugog. Ako se drugi čovek pojavi pred njegovim očima, malograđanin odbija da ga vidi, prelazi preko njega i poriče ga, ili ga pak pretvara u samoga sebe. U malograđanskom svetu sva sučeljavanja predstavljaju odraze, sve drugačije svodi se na isto. Spektakli, suđenja, mesta gde postoji opasnost da se pojavi drugi, postaju ogledalo. Jer drugi je sablazan koja napada samu bit.