Artnit

S video trakama, video igrama, virtuelnom realnošću i sintezom brzih i elektronskih jezika, tehnologija je nesvesno stvorila školu neminovno preopismenjenih hroničara. Umetnička publika postaje "trenutna", "neposredna", provizornog i nedefinisanog porekla i obrazovanja. Ista ona koja u Americi iz automobila može da poseti muzeje na otvorenom i na brzinu pogleda ostvarena dela. Upravo se u Njujorku pojavljuje Elektronik art intermiks (Electronic Art Intermix), producent videoumetnosti raširene po celom svetu posredstvom sajber prostora međusobno povezanih preko Elektronik art kafea (Electronic Art Café) u Berlinu, Kelnu, Los Anđelesu, Tokiju, Rimu, Parizu, Santa Moniki i Kopenhagenu.

Sparmannia africana, poznata po nazivima sobna lipa, afrička lipa i afrička konoplja je žbunasta biljka ili malo drvo. Njeni veliki bujni svetlozeleni prozračni listovi izgledaju veoma dekorativno u domu, kao i beli cvetovi nalik na cvet kruške. Gaji se kao sobna biljka, a tokom leta se može gajiti i kao baštenska biljka.

Često sedim pred samim sobom kao pred strancem kada u tihim trenucima zagonetni odblesak prošlosti kao mutno ogledalo pred mene iznese obrise moga sadašnjeg života, i onda se čudim kako se čak i ovom obliku prilagodila ona neizreciva aktivnost koja se zove život.

U svom poznatom delu Psihologija kiča - umetnost sreće, francuski sociolog Abraham Mol svoj pristup kiču određuje kao socijalno-psihološko ispitivanje. Kič proglašava za umetnost sreće i ističe da ona čini svakodnevni život prijatnim pomoću niza rituala koji ga ulepšavaju. Po njemu se kič delo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba.

Ekspresionističko remek-delo Crvena žena ili kako se često naziva Devojka sa crnom kosom Franc Mark je naslikao 1912. godine. Ova slika je bila jedna od njegovih poslednjih slika koja sadrži ljudsku figuru i odražava humanističku ideju čovekove povezanosti sa prirodom, pre nego što se fokusirao skoro potpuno na životinje. Slika je prvi put izložena u Lesteru 1944. godine, na izložbi Srednjoevropska umetnost, a danas se nalazi u New Walk Museum and Art Gallery u Lesteru.

Jedna od najpoznatijih pesama Dušana Vasiljeva, Plač matere čovekove je po temi i umetničkim slikama koje je razvijaju veoma osobena. U njoj se bol majke u trenutku žalosti i tuge za preminulim sinom pretvara u opštu pobunu protiv religije i svega onoga što je oličava i održava, kao i protiv sveta i poretka na kome on počiva.

- Ovde smo se dogovorili. Ono je Rembrantova kuća. Sada je muzej, jedino mesto na svetu gde je stalno izloženo njegovo grafičko stvaralaštvo. Ovde je živela i umrla njegova žena Saskija; ovde je naslikao Noćnu stražu. Kasnije je morao sve da proda. Bolje rečeno, da rasproda budzašto i ode na drugo mesto, gde su se njegove patnje nastavile.

Pol Sezan je naslikao dosta mrtvih priroda koje i dalje žive, sa voćem i cvećem koje su bile njegove omiljene teme. Plodovi, predmeti i cveće su lako uočljivi, ali oni nemaju mirisa, ni senzualnosti i samo su pasivni ukrasni predmeti koji koegzistiraju u istom prostoru na slikama mrtve prirode. Sliku Saksija sa cvećem i kruške Sezan je slikao od 1888. do 1890. godine. Ova slika se danas nalazi u galeriji Kortland u Londonu.

Dracena marginata, koja se često naziva zmajevo drvo sa Madagaskara je veoma popularna i otporna sobna biljka. Jednostavna je za negu. Bilo da je sama u saksiji ili sa drugim biljkama uvek je zanimljiv detalj u enterijeru doma.

Ilustracije cveća iz ranog XVII veka se nalaze na slikama Džudit Lejster, slikarke holandskog zlatnog doba koja je učila slikarstvo kod Fransa Halsa. Ona je ilustrovala svoju knjigu lala, koja sadrži puno prelepih prikaza raznih vrsta lala. Graciozna lala koju je naslikala 1643. godine se danas nalazi u muzeju Frans Hals u Harlemu.