Artnit

U poslednjih 25 godina svog života francuski impresionistički slikar Klod Mone je slikao vodene lokvanje u različitim intervalima dana i u različitim vremenskim uslovima u svom vodenom vrtu u Živerniju, udaljenom stotinak kilometara od Pariza. Tako je nastala serija od oko 250 slika vodenih lokvanja. Poznata slika Plavi lokvanji iz ove serije, naslikana između 1916. i 1919. godine se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Jedna od najpoznatijih skulptura Ogista Rodena je Mislilac, koji je prvobitno zamišljen kao deo mnoštva skulptura na bronzanim Vratima pakla, koja se nalaze u dvorištu Muzeja Roden u Parizu i posvećena su čuvenom Danteovom poetskom delu. Roden je ovu skulpturu od mermera i bronze izveo samostalno za Pariski salon 1904. godine. Veoma brzo skulptura Mislilac, koja se danas nalazi u Muzeju Roden u Parizu dobija kultni status i postaje simbol filozofije i intelektualne aktivnosti.

Ja se, na primer, ne bih ništa začudio ako bi odjednom, onako iznebuha, iskrsnuo usred tog budućeg blagorazumija neki džentlmen s neblagorodnom, ili, bolje reći, nazadnjačkom i podsmeljivom fizionomijom, i, rukama na kukovima, uzeo da govori nama svima: "Šta velite, gospodo, da l' da odgurnemo celu tu razumnost nogom u prašinu, i to stoga, da bi svi ti logaritmi otišli do đavola, a mi da opet živimo po svojoj budalastoj volji?"

Zidne niše su udubljenja u zidu i često jedinstvena dekorativna arhitektonska rešenja koja mogu zidove svake prostorije u domu učiniti vizuelno jedinstvenim. Prostori u nišama su ograničeni, ali mogu da posluže u isto vreme u mnoge svrhe. Na njima se mogu prikazivati razni ukrasni predmeti ili umetničke slike i fotografije, odlagati predmeti, a mogu postati čak i funkcionalni ugao doma. Uz malo kreativnosti zidnim nišama se stvara osećaj dubine zida i izražava individualni stil.

Višegodišnja baštenska biljka hosta, poznata i po nazivu dnevni ljiljan se najviše gaji zbog izuzetno dekorativnog lišća, iako su i grozdasti cvetovi koji prerastaju njenu visinu veoma zanimljivi. Uspeva i na senovitim mestima gde većina cvetnica ne uspeva i može da oživi svaki prostor. Prikladna je za gajenje u vrtu, ali i na terasama i balkonima. Gaji se samostalno ili u kombinaciji sa drugim ukrasnim biljkama.

Grčka mitologija ne napušta boga koji je propao, kao što je bio slučaj sa indijskim Bramom, ona ga čuva duhovnim. I u indijskoj mitologiji proces ima svoju krizu, ali to je samo proces u propadanje. Šiva je samo razoritelj, ne osloboditelj. Kriza se okončava u raspadanju, ne ostaje nikakav rezultat. Sada nastupa spevana mitologija ili ona kriva tendencija ka jedinstvu u spiritualizmu.

Među izloženim eksponatima je još jedna veoma značajna fotografija. Pisac, u krupnom planu, stoji, s rukama u džepovima mantila, ispred mosta u Višegradu. Na njoj se savršeno vidi sva veličanstvenost tog graditeljskog dela: njegova visina, snaga, lepota, dužina i, baš na sredini mosta, gde je proširenje u vidu dve potpuno jednake terase sa svake strane mosta, čime je njegova širina udvostručena, nalazi se "kapija". "Na kapiji i oko kapije su prva ljubavna maštanja, prva viđenja u prolazu, dobacivanja i sašaptavanja. Tu su i prvi poslovi i pazari, svađe i dogovori, tu sastanci i sačekivanja. Tu se, na ćuprijskoj ogradi od kamena, izlažu na prodaju prve trešnje i bostan..."

Vijoglav (Jynx torquilla) pripada porodici detlića, ali se dosta razlikuje od ostalih vrsta detlića. Kada se uznemiri, posebno u blizini predatora izokreće glavu i sikće, po čemu je i dobio naziv vijoglav. Živi skoro svuda u Evropi i srednjoj Aziji u listopadnim i mešovitim šumama, voćnjacima, a ponekad se može videti i u parkovima.

U mnogim narodnim pripovetkama se javlja natprirodno biće đavo, koje je stvorila ljudska mašta još u periodu paganstva. U pripoveci Đavo i njegov šegrt, koju je objavio Vuk Stefanović Karadžić, đavo ima osobine koje potiču iz paganskih i hrišćanskih vremena. Pripovedač polazi od želje deteta da ode u svet i nauči zanat, koju prožima fantastičnim elementima, da bi kroz taj spoj realnog i fantastičnog izrazio svoju vekovnu težnju za boljim životom.

Izvorno, i u svom osnovnom značenju, pojam egzila je suprotnost pojmu domovine koju smo morali da napustimo. Iz domovine čovek biva prognan silom ili nevoljom, ona je negde s druge strane granice, čezne se za povratkom u nju i u nju se zaista i vraća kada to dozvole tamošnje prilike - okonča se politički pritisak, period gladi ili divljanje kakve epidemije.