Artnit

Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Subota, 01 Juni 2019 10:01

Zevs i kornjača

Zevs i kornjača je basna antičkog grčkog pisca Ezopa koja objašnjava kako je kornjača dobila svoj oklop. Basna se odnosi na ljude koji više vole da žive skromni život u svojoj kući, nego da žive bogato u tuđoj kući. Iz nje proizilazi često mišljenje da "nema mesta kao što je dom".

Petak, 31 Maj 2019 10:25

Ahil i kornjača

Zenonovi paradoksi poznati kao aporije su skup filozofskih problema za koje se smatra da ih je osmislio grčki filozof Zenon iz Eleje da bi podržao Parmenidovu doktrinu da je suprotno dokazima nečijeg čula vera u pluralitet i promenu pogrešna, a pokret je iluzija. Najpoznatiji i najlakši za razumevanje je Zenonov paradoks protiv kretanja Ahil i kornjača. On je inspirisao mnoge pisce i mislioce kroz vekove, posebno Luisa Kerola i Daglasa Hofstatera, koji su pisali dijaloge koji uključuju Ahila i kornjaču.

Četvrtak, 30 Maj 2019 11:00

Simbolika kornjače

Kornjače se često u popularnoj kulturi prikazuju kao laka, strpljiva i mudra bića. U mnogim kulturama širom sveta zbog dugog života, sporog kretanja, izdržljivosti i naboranog izgleda, one su simbol dugovečnosti i stabilnosti, a njihovo uvlačenje u oklop označava povlačenje čoveka u sebe, odnosno zavirivanje u sopstvenu dušu, što vodi u samospoznaju i pomaže da se stekne mudrost. Mnogi narodi smatraju ih svetim i veruju da obezbeđuju dobro zdravlje, blagostanje i moćnu zaštitu od mračnih sila.

Sreda, 29 Maj 2019 10:12

Ivan Ajvazovski - Crno more

Ruski slikar jermenskog porekla Ivan Ajvazovski je celog života slikao Crno more u svim njegovim oblicima kada je mirno i u oluji, danju i noću, na jutarnjem suncu ili zalasku sunca. Smatra se da slika Crno more koju je naslikao 1881. godine spada među njegove najbolje slike. Danas se ova slika nalazi u Državnoj Tretjakov galeriji u Moskvi.

Bista Oskara Kokoške Autoportret kao ratnika iz 1909. godine prikazuje njegov raskid sa secesijom i dekorativnim umetnostima i potvrđuje predanost ekspresionističkoj umetnosti. Kada je prvi put prikazana mnogi koji su je videli su je ismejavali. Međutim, austrijski arhitekta i teoretičar moderne arhitekture Adolf Los kupio je bistu prepoznajući briljantan novi pristup, koji je odbacio graciozne, linearne forme popularnog secesijskog stila u korist brutalno izražajnog kvaliteta. Danas se ova bista nalazi u Muzeju lepih umetnosti u Bostonu.

Ponedeljak, 27 Maj 2019 10:36

Pol Delvo - Omaž Žilu Vernu

Belgijski slikar Pol Delvo se često smatra nadrealistom, iako nikada nije zvanično pristupio ovom pokretu. Njegove prve omiljene teme po kojima je postao poznat su železničke stanice, vozovi i obnaženi ženski likovi. Slika Omaž Žilu Vernu koju je naslikao 1971. godine uključuje mnoge njegove teme. Danas se ova slika nalazi u Fondaciji Pol Delvo u Sankt Idesbaldu.

Mašine nikad neće prestati da postoje, i zato je odbojnost koju senzibilni ljudi osećaju prema njima u izvesnom smislu nerealna. O tom stavu može mnogo da se raspravlja. Mašina mora da bude prihvaćena, ali je bolje da je prihvatimo kao što se uzima lek, tj. nerado i podozrivo. Kao i lek, mašina je korisna, opasna i stvara naviku. Što ga češće uzima, čovek više zavisi od njega. Dovoljno je samo pogledati oko sebe pa shvatiti s kakvom jezivom brzinom nas mašina potčinjava.

Petak, 24 Maj 2019 11:33

Orao i lisica

Basnu Orao i lisica napisao je antički grčki pisac Ezop. Prvi deo basne je pripovedački, a drugi deo je moralna pouka koja se sastoji samo od jedne rečenice i naglašava da će svakoga ko pogazi prijateljstvo snaći kazna. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije u kome takođe naglašava značaj prijateljstva, ali i opreznosti pri izboru prijatelja.

Slikarska tehnika poentilizam je nastala u Francuskoj u drugoj polovini XX veka. Njen naziv potiče od francuske reči point što znači tačka. Ustanovila ga je umetnička kritika kasnih 1880-ih godina kako bi ismejala radove Žorža Sera i Pola Sinjaka. Poznata je i po nazivu divizionizam kako ga je nazivao tvorac ove tehnike Žorž Sera koji je proučavao istraživanja o svetlosti savremenih fizičara kao što su Ežen Ševrel, Herman Ludvig Ferdinand fon Helmholc i Šarl Anri.

Protestantska radna etika ili puritanska radna etika je koncept u teologiji, sociologiji, ekonomiji i istoriji koja naglašava da su naporan rad, disciplina, štedljivost, jednostavno življenje moralne vrline dok su besposlica i zadovoljenje grešni. Ona je naročito u kalvinističkom pogledu, smatrana znakovima izbora pojedinca ili večnog spasenja.

Vi ste ovde: Home Flora doma Stefan Tanasijević