Artnit

Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Utorak, 09 Juli 2019 10:06

Rene Magrit - Kupačica

Slika Kupačica koju je 1925. godine belgijski slikar Rene Margit naslikao poredi se sa savremenim belgijskim ekspresionizmom i klasicističkim modernističkim stilovima koji su tada bili popularni širom Evrope. Ona je lep primer njegovih ranih pokušaja da pronađe suzdržan, ilustrativan stil i takođe je imala uticaj na njegove profesionalne nastupe u svetu modnog oglašavanja i njegov interes za slike francuskog slikara Fernana Ležea. Danas se ova slika nalazi u privatnoj kolekciji.

Koliko god sam puta Makarskim Primorjem prošao, nikad mi lepota toga kraja nije izašla pred oči kao danas kad sam s parobroda stao da ga posmatram u punom blesku letnjeg sunca na uranku. Nad nama se nebo plavilo kao ogroman safirni šator; sunce je po njemu brodilo kao neka ognjena galija; visoke goleti sa kopnene strane privlačile su čarobnom silom naše poglede; dole, nad morskim rubom, nekako do polovine brega, od sela Tučepa i Podgore pa sve do manastira Zaostroga, prostrla se divna pitomina, zasađena cvećem i raznorodnom šumom.

Nedelja, 07 Juli 2019 10:07

Pablo Pikaso - Dečak sa psom

Plavi period Pabla Pikasa i naredni Ružičasti period pokazuju njegov interes za sudbinu siromašnih, saosećanje sa njihovom samoćom i patnjama. Plavi period odlikuju hladni tonovi i jednostavni heroji koji su lišeni života. Ova tema je postepeno prešla u takozvani Ružičasti period njegovog rada, gde tuga više nije tako duboka i tragična i poprima topliji ton, a u bojama slike, pored pretežno hladne plave boje, pojavljuje se topla ružičasta boja. Plavom periodu pripada lirski tužna slika Dečak sa psom koju je Pikaso naslikao u gvašu 1905. godine. Ova slika se danas nalazi u muzeju Ermitraž u Sankt Peterburgu.

Subota, 06 Juli 2019 11:05

Pas i zec

Basna Pas i zec antičkog grčkog pisca Ezopa je veoma kratka. U njoj se pas i zec suočavaju u jednoj ljudskoj situaciji u kojoj ukazuju na praktičnu lekciju o životu. Moralna pouka ove basne je da Vam niko ne može biti prijatelj ako ne znate da li mu možete verovati ili ne.

Petak, 05 Juli 2019 09:58

Psi zakopavaju kosti

Uprkos veoma dugom vremenu koje je proteklo otkako ga je čovek pripitomio, pas i danas ima neke navike ili nagone koji se mogu objasniti samo neposrednom vezom sa navikama njegovih divljih predaka. Takva navika je i zakopavanje kostiju, na koje psa podstiče drevni nagon za samoodržanjem. Ponekad i plastične kosti mogu biti dovoljne da se kod psa pokrene impuls za gomilanjem hrane.

Četvrtak, 04 Juli 2019 10:10

Pasja vrućina - pasji dani

Velika vrućina, obično krajem jula ili početkom avgusta, kada sunce nemilosrdno peče, a nema ni najmanjeg daška vetra naziva se pasja vrućina. Obično se misli da je takva, pasja vrućina nazvana po psima. Veruje se, naime, da oni teško podnose žegu, zato što se ne znoje. Pa ipak, izraz pasja vrućina nema nikakve veze sa psima. On je nastao u starom Egiptu, prvo su ga preuzeli Rimljani, a od njih i drugi evropski narodi.

18. jula 64. godine izbio je veliki požar u kojem je izgorelo oko 70% Rima, glavnog grada nekadašnjeg Rimskog carstva. Neki su optužili rimskog imperatora Nerona, koji je bio zapamćen kao vrlo okrutan i bezobziran vladar da je sam podmetnuo požar da bi srušio deo grada i na njegovom mestu izgradio veličanstvenu palatu. I danas je u popularnoj kulturi prisutna predstava da je Neron, dok je Rim goreo svirao violinu na rimskim brdima.

Utorak, 02 Juli 2019 10:19

Antonio Kanova - Dedal i Ikar

Godine 1775. Antonio Kanova je kao sedamnaestogodišnjak osnovao svoj atelje u Veneciji. Glavni rad ranog venecijanskog perioda izvajan u duhu venecijanskog baroka 1777-1779. godine je grupa Dedal i Ikar koju je naručio Đorđo Pizani, prokurator Venecijanske republike. Ova grupa je izazvala veliko divljenje na godišnjem sajmu umetnosti u Veneciji i bila komercijalno uspešna. Danas se nalazi u muzeju Korer u Veneciji.

I nato ostavi svoju pticu tamo i ode u dublji svijet, koji je bio golemo, zapleteno jedinstvo zapreke i privlačnosti. I postavi sebi još jedno pitanje:

“Od čega i zašto da se spasi taj beskrajni vrtlog?“

Nedelja, 30 Juni 2019 13:21

Mikelanđelo Buonaroti - Umirući rob

Statua Umirućeg roba je jedna od šest statua robova koje je izvajao Mikelanđelo Buonaroti za grobnicu pape Julija II između 1513. i 1516. godine. Statua Pobunjenog roba nalazi se u muzeju Luvr u Parizu, a druge četiri u Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Umirući rob sadrži, još uvek, veru u materijalnu lepotu kao emanaciju božanske ideje.

Vi ste ovde: Home Flora doma Stefan Tanasijević