Artnit

Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Subota, 26 Decembar 2020 11:34

Fridrih Niče - Gde su siromašni duhom?

Ah, kako mi se smuči naturanje sopstvenih misli nekom drugom! Kako se u sebi radujem svakom raspoloženju i potajnom preokretu u kom misli drugoga dolaze do izražaja nauštrb mojih vlastitih misli! Katkad, međutim, postoji još značajnija svečanost, onda kad se jednom dopusti da se svoja duhovna kuća i imanje poklanjaju, slično ispovedniku što sedi u uglu, priželjkujući da naiđe kakav ubog čovek i da mu ispriča teskobu svojih misli, kako bi mu opet ispunio ruku i srce i olakšao breme unemirenoj duši!

Petak, 25 Decembar 2020 11:39

Martin Hajdeger - Doba slike sveta

U eseju Doba slike sveta objavljenom 1938. godine, Martin Hajdeger određuje moderno doba kao doba koje je izraslo iz korena zapadnjačke metafizike. Pojam modernog doba dodatno se ispituje njegovim odnosom prema pojmu "slike". Hajdegerova "slika sveta" više označava svet zamišljen i shvaćen kao sliku, a ne sliku sveta; to je sistem koji stoji pred subjektima, u kojem sve stvari pripadaju i sve stvari stoje zajedno. Ono što ljudske subjekte čini ekvivalentima modernih bića je njihov položaj usred ove slike, koji postaje moguć zahvaljujući njihovoj sposobnosti merenja i izvršavanja, u svrhu ovladavanja celinom.

Četvrtak, 24 Decembar 2020 11:39

Erih From - Bekstvo od slobode

U jednom od svojih najznačajnijih dela Bekstvo od slobode objavljenom 1941. godine, Erih From izlaže temeljne ideje na kojima će kasnije zasnivati razmatranje osnova zdravog društva. U osnovi Fromove teze je ideja da je sloboda dijamagnetna sila - jednim polom nas primorava da pobegnemo do nje, što From naziva pozitivnom slobodom, a s druge strane nas tera da pobegnemo od nje, manifestacija negativne slobode.

Prvu verziju svog poznatog dela Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji britanski filozof austrijskog porekla Karl Poper je dovršio 1942. i do 1943. uradio i dalje revizije. Objavljeno je 1945. godine na engleskom jeziku pod naslovom The Open Society and Its Enemies i odmah je doživelo puni uspeh. Ovo delo je beskompromisna odbrana liberalne demokratije i moćan napad na teorijsku osnovu totalitarizma.

Utorak, 22 Decembar 2020 11:45

Andre Bazen - O Rembrantu van Rajnu

Nijedan umetnik nije toliko koliko Rembrant (1606-1669) radio na svom zanatu da bi ga primorao da se povinuje podsticajima koji dolaze iz njegove duše. Nesumnjivo da je Rembrant, čija delatnost počinje oko 1623, uzeo od slikara iz Utrechta postupke karavađizma, osobito onog načina rada da lik izvlači u gro-plan i da ga istakne surovošću bočnog osvetljenja; ali dublji smisao koji će dati svetlo-tamnom, Rembrant možda duguje svom učitelju Pieteru Lastmanu, zakasnelom maniristi; neobičan pejzažist Hercules Seghers (oko 1590 - pre 1643) mora da je takođe otvorio njegov duh prema poeziji maštovitog.

Ponedeljak, 21 Decembar 2020 11:23

Anri de Tuluz Lotrek - Portret Vinsenta van Goga

Anri de Tuluz Lotrek i Vinsent van Gog su se upoznali u februaru 1886. godine, ubrzo nakon što je Van Gog stigao iz Antverpena u ateljeu Fernana Kormona u Parizu gde su obojica uzimali časove slikarstva od 1886. do 1887. godine, i uprkos njihovom različitom temperamentu i poreklu ubrzo se sprijateljili. Jedne večeri 1887. godine, Lotrek i Van Gog su sedeli u kafeu i pili. Sa samo nekoliko pastelnih poteza na kartonu, Lotrek je uhvatio maničnu i strasnu ličnost ovog zanimljivog crvenokosog stranca. Danas se Portret Vinsenta van Goga nalazi u muzeju Van Gog u Amsterdamu.

Nedelja, 20 Decembar 2020 11:35

Andre Deren - Portret Anrija Matisa

Francuski slikar i vajar Andre Deren je tokom odmora u ribarskoj luci Kolijur na jugu Francuske 1905. godine, eksperimentisao u svom radu sa Anrijem Matisom. Pod Matisovim uticajem, Deren je počeo da koristi jake, nenaturalističke boje malim odvojenim potezima četkice da bi preneo osećanja svetlosti i senke. Andre Deren je naslikao portret Anrija Matisa, a Matis je naslikao portret Andrea Derena. Slika Portret Anrija Matisa se danas nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

Subota, 19 Decembar 2020 11:26

Gustav Kurbe - Portret Šarla Bodlera

Portret Šarla Bodlera Gustav Kurbe je datirao 1840. godine, ali izgleda da je uglavnom naslikan oko 1847. godine kada su se pesnik i slikar često sastajali. Ovaj portret predstavlja poetičnu projekciju tada nepoznatog dvadesetšestogodišnjeg Bodlera u lelujavoj svetlosti kao "prokletog pesnika", što stvara paralelu sa prvim delom zbirke pesama Cveće zla Splinom i Idealom. Danas se ova slika nalazi u muzeju Fabr u Monpeljeu.

Ćutanje, a onda.

J. A.: Čemu služi pisanje?

M. D.: To je istovremeno ćutnja i govor. Pisati. To znači ponekad i pevati.

J. A.: A igrati?

Četvrtak, 17 Decembar 2020 11:16

Mari Lorensen - Lepeza

Svoj pravi umetnički senzibilitet francuska slikarka i grafičarka Mari Lorensen otkriva ulaskom u avangardne pariske krugove preko poznanstava sa kubističkim slikarima Fransisom Pikabijom i Žoržom Brakom. 1919. godine naslikala je sliku Lepeza na sebi svojstven način, formalnim elementima koji su s vremenom postali zaštitni znak njenog slikarstva u tipično uzdržanoj paleti plave, ružičaste i sive boje. Danas se ova slika nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

Vi ste ovde: Home Flora doma Stefan Tanasijević