Artnit

Teme flore i prirode se pojavljuju na mnogim umetničkim delima češkog slikara i ilustratora Alfonsa Muhe. Vitraž Jagorčevina Alfons Muha je 1899. godine adaptirao iz litografije u boji prvobitno nazvane Cvet, ali nakon objavljivanja njegove popularne serije Cveće koja predstavlja personifikaciju četiri cveta, njegovo ime je promenjeno u Jagorčevina. Za srednje i niže slojeve odštampana je na velumovom papiru, a cena je bila pristupačna (12 franaka), dok je luksuzna verzija u svilenom satenskom otisku prodavana kolekcionarima umetnina i članovima visokog društva za 40 franaka.

Jagorčevina koja je u narodu poznata kao jaglika, kunjavac, jaglac, jagorčika, jagla je vesnik proleća, ženski princip, simbol rađanja, postojanosti i trajanja. Veruje se da otvara prolećno nebo i da je omiljen cvet slavuja čija pesma je pozdrav ovoj biljci. U mitologiji i legendama simbol jagorčevine povezuje se sa iskonskom lozinkom čiju tajnu znaju i ljubomorno čuvaju samo odabrani. Engleski pesnici Samjuel Tejlor Kolridž i Džon Don je opevaju u XIX veku u svojim pesmama, a italijanski vajar, zlatar i slikar Andrea del Verokio je između 1475. i 1485. godine izvajao mermernu bistu Dama sa jagorčevinama.

Mali broj vrsta jagorčevine se gaji kao sobna biljka. Najpoznatije vrste su: Primula obconica (obična sobna jagorčevina) i Primula sinensis (kineska jagorčevina), kao i hibridne vrste, Grandiflora, Colossea, Vierlander. Nega jagorčevine kao sobne biljke je jednostavna.

Jagorčevina je cveće koje je popularno vekovima. Poreklom je iz Evrope i centralne Kine. Njeno ime potiče od latinske reči prima rosa, što znači prva ruža. Kod nas je zovu primula, jagorčevina, jaglac. Gaji se kao sobna i kao baštenska biljka.