Artnit

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplivao -
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Niš, ranih godina moga detinjstva bio je, bar u tome delu grada, uz takozvani Crni put, železničarski, lumpenproleterski, siromaški... Niko tu ništa naročito nije očekivao od života. Sinovi su nastavljali stazama svojih očeva: kočničari, vozači, pružni radnici... Ja sam se među njima dobro osećao. To je bio onaj mekši, majčin zavičaj. Drukčije je bilo po očevoj liniji, koja je bila čačanska, probuđena, okrenuta velikom svetu...

Plavi zec je jedna od najpoznatijih pesama Dušana Radovića. Ona ima formu bajke i deo je celine po nazivu Bio jednom jedan lav iz njegove zbirke pesama i priča Poziv na putovanje. Pesma je inspirisana duhovitim lovačkim pričama i hvalama lovaca koji ništa ne ulove, a plavi zec koga je uhvatio lovac predstavlja samo proizvod dečje i pesnikove mašte.

Trepti zvezda plavim okom
na nebu visokom,
prsti, prsti bela staza,
evo Deda Mraza.

U svetu je sve moćnija industrija zla i oko zla. I više je gotovo nemoguće boriti se protiv zla a time ne izazvati teške ekonomske i socijalne potrese.

Statističari će vam dokazati da je zlo veće dobro od samog dobra.

Duvan je, na primer, teško braniti ali još teže napadati, zbog nekoliko hiljada porodica koje žive od njega.

Svi ćemo umreti. To je ohrabrujuća činjenica. Ima pravde, svi ćemo umreti, pred smrću su neupotrebljivi svi životni mehanizmi. Vama nije do vas, nemate ništa protiv, samo ako će umreti i svi drugi. Budite spokojni. Ima jednakosti, svi ćemo umreti, smrt će jedina ukinuti sve razlike među nama.

Nepravedno smo rođeni, pravedno ćemo završiti.