Artnit

Montenj se ispoveda: "Čak i one moje osobine koje su bez zamerke, beskorisne su za ovo doba..."

I ja verujem da moje osobine i preostale moći nisu korisne ovom društvu i svetu u kome još postojim.

Multinacionalan, korporativni kapitalizam, zahteva multietničko i multikulturalno društvo. U tom društvu kapital - novac je gospodar, a berza je crkva tog nezasitog mastodonta. Njegova kultura je masovna, ona koja se kupuje; koju većina može da kupi i koju većina može da razume; koja se brzo i za tržište proizvodi i kratkog je veka. To je svet filma, televizije, estrade, seksualne manufakture, rokenrola, "žute štampe", ilustracija, spotova...

Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem. Zubi su mi se klatili ali sam na kurjaka ličio. Daleko za leđima u torovima ostade pusto i mir. A čovek umire jedino kad mora i kad neće. Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož.

- I ja. Moja porodica nosi prezime Živić. Surova ironija! Ja sam četvrto koleno u njoj koje učestvuje u ratu. U stvari, ja i nemam porodice. Imam samo majku koja je stigla jedino mene da rodi, a otac je već bio otišao u rat. I naravno, poginuo je u nekom selu ispod Cera. Ne znam ni kako je izgledao. I on je bio jedinac, kao i moj deda.

Roman Koreni Dobrice Ćosića je univerzalna filozofija o opstanku malih naroda. Tragičnost života i sudbine srpskog naroda je dominantna boja ovog romana. Kroz njega se prepliće mnoštvo tema i motiva. Svojom jačinom ističu se održavanje kultova srpske nacionalne mitologije i problem preranog gašenja porodičnih stabala.