Artnit

Nica, 23. oktobar 1964.

Ako zaista želite da znate, više bih voleo da se nisam rodio. Mislim da život isuviše zamara. Naravno, sada je sve svršeno i ja tu ne mogu ništa da izmenim. Ali će uvek negde duboko u meni ostati to žaljenje koje nikada neću moći sasvim da odagnam i koje će sve kvariti. Sada valja brzo stariti, prevaliti godine što je moguće brže, ne osvrćući se ni levo ni desno. Treba podneti sve male ujede postojanja, trudeći se da ne patimo preterano. Život je ispunjen ludostima: malim, svakodnevnim, ali strašnim ludostima, ako ih dobro pogledate.

Sve, čak i ono najtužnije i najsramnije u njegovom prošlom životu, bilo je prekriveno varljivom čarolijom boja. Užasnuo se shvativši koliko se malo služio očima - jer su se te boje kretale na vrlo nejasnoj pozadini, i njihovi su obrisi bili zamućeni. Ako bi se, na primer, prisetio predela gde je nekad živeo, nije bio u stanju da imenuje nijednu biljku osim hrasta i ruže, i nijednu pticu, osim vrabaca i vrana, a čak su i oni bili bliže heraldici nego prirodi.

Život je dug i mučan, kako da ga prebrodim, kad na mene naiđe umor i želja smrti.

- Nasloni glavu na čije rame, sij njivu i hrani svoju djecu, potrpi i život će proći.

Godina je duga i oskudna, kako da je pređem kad naiđu zli mjeseci?

- Pomisli da je bilo gorih i da će doći bolji i pretrpi; godine brzo prolaze.

Glavno delo nemačkog filozofa Artura Šopenhauera je Svet kao volja i predstava objavljeno početkom 1819. godine, čija je kvintesenca izražena u jednoj misli - "Svet je samosaznanje volje". U predgovoru ovog dela Šopenhauer ističe da je svrha njegove filozofije, otkriće "jedino istine, gole, nenagrađene, neprijateljske, često gonjene istine".

Tih dana sam često zastajkivao i s oštrim, mladićkim čuđenjem pitao sebe: - Ipak, šta je moj život u ovom neshvatljivom, večnom i ogromnom svetu koji me okružuje, u beskrajnosti prošlosti i budućnosti i, u isto vreme, u nekom Baturinu, u ograničenosti meni lično datog prostora i vremena?

- Lorde Henri, imate li vi odista tako loš uticaj? Tako loš kao što kaže Bazil?

- Dobar uticaj, gospodine Greje, i ne postoji. Svaki uticaj je nemoralan - u naučnom smislu.

- Zašto?

Privikavaj se na shvatanje, da nas se smrt ništa ne tiče, jer je sve dobro i zlo u osećanju, a smrt je gubitak osećanja. Stoga to tačno saznanje, da nas se smrt ništa ne tiče, omogućava da uživamo u smrtnom životu. Ona nam naime ne namenjuje beskrajno vreme, nego nam je uklonila želju za besmrtnošću.

Farma je sada bila naprednija i bolje organizovana; čak je i proširena s dva polja kupljena od gospodina Pilkingtona. Vetrenjača je bila uspešno završena; životinje su kupile vršilicu i kosilicu i izgradile razne nove pomoćne zgrade. Vajmper je kupio lake jednoprežne dvokolice. Na kraju, dovršena vetrenjača nije bila upotrebljena za proizvodnju električne energije, već su je koristili za mlevenje žita, što je donosilo lep novčani dobitak.

Stvarnost budi želje, ali nikad ne može da ih zadovolji. Ljubav počinje u čoveku, ali se nikad ne svršava u njemu. Čak i kad je sve tu: i čovek i ljubav i sreća i život, još uvek je sve to, po nekom strašnom udesu, suviše malo, i što veće izgleda, sve manje biva.

Pokušao sam da čitam Abul-Faradža, natjerao sam se, bez mnogo volje, bez unutarnje potrebe, htio sam da čujem i tuđe misli a ne samo svoje.

Otvorio sam knjigu nasumce i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao. - Zašto? Zar nije lijepo? - pitali su ga. - Baš zato - odgovorio je on. - Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad.