Hoja ili voštani cvet (Hoya carnosa) je višegodišnja vrsta biljaka iz istoimenog roda (Hoya), koja se često gaji kao sobna biljka. Naziv je dobila krajem XVIII veka po Englezu Tomasu Hoju, glavnom baštovanu vojvode Nortamberlenda u Sion Hausu u Midleseksu.

Listovi hoje su tamnozeleni i sa srebrnobelim pegama, mesnati, sa naličja bledozeleni. Ovalni listovi su naspramno raspoređeni na stabljici, i mogu biti dugi od 3 do 6 cm, a široki oko 2,5 cm. Kod odraslih biljaka su česti i bezlisni izdanci koji narastu i do 50 cm. Na njima se kasnije obrazuju lepi listovi.

Ponekad prođe dosta vremena pre nego što hoja procveta. Mlađe biljke ne cvetaju, ali što su starije, to obilnije cvetaju. Najčešće cveta u toku celog leta, od juna do oktobra. Atraktivne cvasti nalik padobranu na krajevima stabljike nose do 30 zvezdastih malih cvetova, koji izgledaju kao da su izliveni od voska. Boja cvetova varira od bele do ružičaste sa crvenkastim prelivom u centru. Miris cvetova je specifičan i opojan. Na laticama se javljaju medne kapljice, koje se na sunčanom svetlu prelivaju poput duge, i poznate su kao Isusove suze.

U prirodi hoja raste duž stabala drugih biljaka, naraste i preko 5 m. U sobnim uslovima joj treba obezbediti čvrst žičani oslonac u obliku piramide ili lepeze, ili je čuvati u visećoj korpi i pustiti da slobodno pada. Ukoliko se na vreme obezbedi oslonac može da poraste i do 2 m.

Saksije sa hojom poređane do ostalih biljaka stvaraju zanimljiv vizuelni efekat u enterijeru doma.