Hrizanteme se sade kada prestane opasnost od kasnih prolećnih mrazeva u rastresita i dobro obrađena zemljišta na rastojanju od 40 cm. Ne treba da se sade pregusto da bi se listovi posle kiše brže osušili, i da se biljka ne bi izdužila. Najviše im odgovaraju polusenovita mesta u vrtu.

Hrizanteme su veoma osetljive na vlagu. Zalivaju se 2 do 3 puta nedeljno, a tokom cvetanja obilnije. Prilikom zalivanja treba voditi računa da se vodom ne poprska lišće, jer se tako sprečava pojava lisnih vaši, kao i suvo i crno lišće.

Do pred samo cvetanje hrizanteme preporučuje se prihrana tečnim đubrivom, svakih 7 do 14 dana. U početku je najbolje da se prihranjuju đubrivom koje sadrži više azota, a kasnije onim koje ima veći procenat kalijuma. Da bi se produžilo cvetanje nastavlja se odmereno sa prihranom, ali i uklanjanjem precvetalih cvetova.

Posle cvetanja stabljike hrizanteme bi trebalo skratiti na oko 20 do 30 cm. Krajem sezone biljka se seče, skoro do zemlje, i polako isušuje zemljište dodavanjem sve manje količine vode.

Iako je hrizantema vrlo otporna i izdržljiva, neophodna joj je zaštita od prvih mrazeva. U krajevima sa blagom klimom ove baštenske biljke mogu da prezime napolju. Biljke se orežu i pokriju najlonom ili nekom drugom zaštitom od mraza i održava se vlažnost zemljišta. U hladnijim krajevima u decembru se biljke presađuju u drveni sanduk ili drugu posudu sa novom svežom zemljom, najbolje sa ilovastim kompostom. Odgovara im svetlo, hladno mesto, temperature od 5 do 8 stepeni i minimalno zalivanje, tek da zemlja ne bude suva.

U proleće, kada prvi zeleni izdanci hrizanteme porastu oko 10 do 15 cm, vrhovi treba da se malo skrate da bi zadržala lep, žbunast oblik. Kada se presađuje u vrt treba je orezati za još trećinu visine.

Ako se u proleće posadi mlada, neformirana biljka, kada poraste do 10 cm, otkidaju se vrhovi da bi biljka izrasla u skladnu žbunastu formu, sa što više cvetova. Svake 2 do 3 nedelje, do sredine leta, treba otkinuti vrh novog izbojka.

Starije biljke treba u toku marta meseca razdeliti, bar na 3 do 4 godine, odstraniti trule delove i presaditi.

Cvetni pupoljci se formiraju na vrhovima grana i zato prilikom orezivanja treba ostaviti onoliko grana koliko se želi cvetova.

Hrizanteme se razmnožavaju semenom koje se seje na otvorenom u proleće.

Najlakše se razmnožava reznicama koje se dobijaju odsecanjem vršnih izbojaka sa po 2 do 3 listića, dužine 5 do 6 cm. Izbojci se sade u sanduk sa vlažnim peskom u prostoriji sa temperaturom od oko 18 stepeni. Posle 2 do 3 nedelje se presađuju u vrt.

Reznice od korenovih izbojaka se uzimaju od polovine februara pa do formiranja pupoljaka i pobadaju se u mešavinu treseta i peska. Pri umerenoj vlažnosti supstrata i temperaturi od oko 15 stepeni posle mesec dana se ožiljavaju i presađuju u vrt ili u posude.

Hrizanteme vrlo lepo izgledaju posađene kao bordure u vrtu. Žbunovi hrizanteme se mogu formirati u vidu malog drveta, zakidanjem pupoljka glavne i odsecanjem donjih grana do željene visine.

Hrizanteme su podložne napadu belih mušica, crvenog pauka i biljnih vaši.