Naziv perunika potiče od staroslovenskog boga groma Peruna, odnosno njegove žene, boginje neba Perunike. Prema mitologiji perunika raste na mestu gde je Perunova munja pogodila plodno tlo i tamo gde je duga dodirnula zemlju. Slikar Maks Presnjakov prikazao je veoma reljefno boga Peruna.

Slovenski mit se utopio u hrišćanski. Na primer, u Trebinju narod priča da je Bogorodica izlečila glavobolju Isusa Hrista bogišom, kako se u ovom kraju zove perunika. Zato se i bogiš nosi na Spasovdan u crkvu, blagoslovi, pa ga majka, baka ili sestra daju detetu kada ga boli grlo.

Nekada se u Dubrovniku slavio praznik Bogiša, kako se i u ovom kraju zvala perunika. Na taj dan perunika se osveštavala i nosila kući. Verovalo se da ona čuva kuću od groma i da leči.

Latinsko ime iris je dobio po grčkoj boginji Iridi koja je bila i zlatnokrila glasnica grčkih bogova. Irida je simbolisala vezu između neba i zemlje, bogova i ljudi. Brza kao vetar ona je sa Olimpa silazila na Zemlju i u carstvo mrtvih da saopšti Zevsove odluke. Kako nikada nije skidala svoj raznobojni ogrtač verovalo se da duga nastaje kada ona poleti nebom, i postala je njen simbol. Kaže se da je i kao glasnica bogova dugom šarala sa visina prenoseći poruku na Zemlju. Boginja Irida je bila čest motiv scena na antičkim grčim vazama.

U starom Egiptu iris je bio božanski simbol, a faraoni su ga držali u ruci kao žezlo. Na taj način su pokazivali svoju moć i uzvišenost. Ovaj cvet je označavao veru, mudrost, hrabrost. Crteži irisa nađeni su u mnogim egipatskim palatama.

U staroj Grčkoj iris je bio posvećen boginji Iridi i smatran je gotovo božanskim. Bio je simbol ideje i poruke. Stari Grk je obično sadio iris na grobu voljene žene u znak poštovanja boginji Iridi, koja je prenosila duše žena na Jelisejska polja.

Na Istoku i Japanu iris označava hrabrost i pobedu. U Japanu se verovalo da štiti od negativne energije i zlih duhova i često je sađen na krovu kuća. Za Kineze je bio simbol ljupkosti.

Zbog karakteristične forme cveta irisa čije su tri latice okrenute naviše, a tri naniže, spominje se i u Bibliji, a u hrišćanstvu je uzet kao simbol svetog trojstva, ali i kao simbol Bogorodice i bezgrešnog začeća. Smatran je i za simbol nade, telesne nevinosti i čistote. U hrišćanskim običajima posvećen je ženskom principu.

Kako su razni vladari tokom istorije svojim životnim putevima često pripisivali Božju volju, iris je veoma često u evropskoj heraldici i jedan je od uvaženih simbola dostojanstva, hrabrosti i slave. Od vremena franačkog kralja Klovisa krajem V veka iris je kraljevski simbol, simbol dostojanstva, otmenosti, pobede i slave. Prema predanju Klovisa su darivali anđeli cvetom irisa kada je primao hrišćanstvo i kraljevsku krunu.

U srednjem veku značenje irisa povezivano je sa fracuskom monarhijom Fleur-de-lis počeo je da se prepoznaje kao nacionalni simbol Francuske. Stilizovani cvet irisa simbolisao je Francusku od XIII veka i korišćen je za dekoraciju kraljevske odeće, nameštaja i zidova palate, kao i motiv na kovanicama.

U kasnom srednjem veku prah od rizoma irisa je bio osnovni sastojak talka kojim plemići posipaju telo da bi prikrili neprijatan miris i znoj. Kasnije se ekstrakt, destilat i etarsko ulje irisa sve više koriste u kozmetici. Svoj omiljeni parfem, "kraljičinu vodu", čije se osnovne mirisne note dobijaju iz rizoma irisa, Katarina Mediči ponela je iz Firence na francuski dvor. Ovaj parfem se i danas proizvodi po staroj recepturi u najstarijoj firentinskoj apoteci Santa Marija Novela. Žan Fat francuski modni dizajner, uz Kristijana Diora jedan od najuticajnih modnih kreatora i dizajnera, uzdiže iris do trona kraljice mirisa. Tvorac je čuvenog parfema iris gri koji je mirisna kompozicija rizoma irisa.

Različite boje irisa imaju posebnu simboliku. Ljubičasti iris simboliše mudrost i pozdrave. Plavi predstavljaju nadu i veru. Irisi žute boje su simbol strasti, dok beli predstavljaju čistoću i nevinost.