Bosiljak je grmovita i veoma mirisna biljka, ovalnih i najčešće zelenih listova. Na vrhovima njegove stabljike rastu cvetovi koji su neugledni i najčešće bele boje, ali su veoma popularni kod pčela i leptira. Intenzivni miris bosiljka ne podnose komarci.

Bosiljak potiče iz Indije, gde raste kao višegodišnja biljka, ali u hladnijim krajevima raste kao jednogodišnja biljka, jer je osetljiv na hladnoću. Najbolje raste u toplim i suvim uslovima, i ne bi ga trebalo saditi napolju, ili iznositi napolje dok nije dovoljno toplo.

Poznato je preko 40 vrsta bosiljaka koje se razlikuju po bojama, teksturi i obliku lišća, cvetovima i visini. Najčešće se gaji obični ili slatki bosiljak. Ljubičaste i crvene vrste bosiljka imaju slabiji ukus od zelenih vrsta i uglavnom se gaje kao baštenske biljke u vrtu.

Zemlja u koju se bosiljak sadi, presađuje ili seje treba da bude univerzalni supstrat, pH neutralan. Na primer, može da se pomeša prirodni humus sa običnom, baštenskom zemljom ili peskom.

Za sađenje u saksiju treba uvek izabrati zdravu biljčicu bosiljka sa korenom, po mogućnosti, već razgranatu sa po dva ili tri bočna izdanka.

Bosiljak se sadi u dovoljno veliku saksiju. Na dno saksije se stavlja drenaža, a nakon sađenja se lagano zalije. Poželjno ga je i prihraniti, ali isključivo organskim đubrivom, posebno ako se koristi kao začin.

Preporučuje se sađenje jedne biljke u jednu saksiju. Ako se sade u sandučić ili žardinjeru razmak treba da bude oko 15 santimetara.

Saksije sa bosiljkom treba izneti napolje kada je suvo i toplo vreme da bi se dobio dobar ukus bosiljka. Treba je staviti na sunčano i od vetra zaštićeno mesto.

Bosiljak treba zalivati često, ali u malim količinama, u proleće kada su noćne temperature niže - svaki drugi dan, a čim otopli i krenu vrućine - svakog dana. Temperatura vode za zalivanje treba da bude približno jednaka temperaturi okoline. Iako bosiljak ne voli sušu nikada ne sme biti baš jako "mokar", jer ne voli ni puno vode. Bosiljak se zaliva sredinom dana, a treba doliti i malo vode u podmetač ili pod biljku. Treba izbegavati zalivanje po lišću, a posebno u podnevnim satima.

Da bi se bosiljak razgranao najbolje je da mu se lišće reže iznad svakog para listova.

Da bi bosiljak bio bujniji potrebno je odrezati vrhove stabljika na kojima se razvijaju cvetovi. Na taj način će proizvesti više bočnih ogranaka koji mogu da se koriste kao začini.

Da bi se i zimi imao sveži začin uvek na dohvat ruke, bosiljak treba posaditi u saksiju i držati je u kući na toplom i suvom mestu. Ako je nega bosiljka dobra ova sobna biljka će postati i lep zeleni ukras, posebno u kuhinji.