Crassula capitella dobro podnosi hladovinu kao i sunce. Boja listova zavisi od položaja i količine sunčeve svetlosti. Kada raste na direktnom suncu cela biljka postaje crvena, a ako je smeštena u hladovini ona će ostati zelena.
Iako Crassuli capitelli ne smeta mraz, ona se ne sme smrznuti. Oštećenja od mraza se obično pojavljuju kao male braon tačke na listovima. U hladnim krajevima preporučuje se da se sadi u saksije, tako da se može kada je veoma hladno vreme prebaciti u zatvorenu prostoriju.
Crassula capitella se sadi u dobro drenirano zemljište koje treba uglavnom održavati suvim. Zaliva se kada je zemljište suvo, često jednom u dve nedelje. Zbog previše zalivanja može da uvene, da se pojave gljivice na listovima ili dođe do gnječenja korena. Ako se zaliva sa donje strane, preko podmetača za saksije, posle nekoliko minuta treba da se odlije višak vode.
Da bi dobro napredovala Crassula capitella se prihranjuje kompostom dvaput godišnje.
Pošto Crassula capitella ne izgleda najbolje nakon cvetanja, to je dobro vreme za orezivanje i presađivanje. Presađuje se svake druge godine, a saksije ne moraju biti duboke.
Crassula capitella se može razmnožavati od malih reznica i sečenim listovima. Reznice moraju biti duge oko 13 santimetara i posađene u poslužavnik napunjen mešavinom komposta i ispranog rečnog peska, ali ne pod vodom. Sve dok reznice ne niknu za oko četiri do šest nedelja zemlja mora biti vlažna, a kada se ukorene povremeno se zalivaju, ali treba da se zaliju duboko do korena.