Ime petunija potiče od južnoameričkog, indijanskog naziva za duvan - petun, zbog velike sličnosti cvetova. Rod petunija obuhvata oko 35 vrsta. Prirodno stanište petunije je Južna Amerika, a u Evropu je preneta početkom XIX veka.
Stablo petunije je razgranato, obraslo ovalno izduženim listovima. Petunije cvetaju neprekidno od proleća pa sve do pojave prvih mrazeva. Cvetovi oblika trubice protkani žilicama mogu da budu jednostavni ili ispunjeni, nazubljenih, valovitih ili izrezanih rubova, jednostruki ili sa mnogo latica. Stare, visoke, mirisne sorte petunija, dostižu visinu do 60 santimetara i mogu se u vegetaciji, skratiti na 5 do 10 santimetara. One će se veoma brzo obnoviti i nastaviti sa obilnim cvetanjem u beloj, ružičastoj ili lila boji. Novije, niže vrste petunije imaju izuzetno lepe, krupne, često pune cvetove u širokom rasponu boja od plave, ljubičaste, grimizne, crvene, ružičaste do žute i bele, ali i dvobojne. Njihov miris se međutim, izgubio.
Petunija se sadi na dobro osunčana i od vetra zaklonjena mesta. Za obilno cvetanje traži istočnu ili zapadnu ekspoziciju. Može se saditi i na južnoj strani, ali sa podnevnim hladom, da bi se izbegla uvenulost biljke. Na severnoj strani petunija gubi postojeće cvetove, pupoljci prestaju da se stvaraju, postaje lepljiva i polako vene, i najčešće je napadaju vaši.
Petunija voli puno vode, ali ne da joj koren stalno leži u vodi i da se zaliva mnogo po listovima. Tokom leta petunije se zalivaju svakodnevno u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
Petuniji odgovara bogata humusna zemlja. Ako se gaje na terasama, balkonima i u vrtnim gredicama traže jaču zemlju.
Kada se petunija posadi ne treba je prihranjivati tri do četiri nedelje nakon toga. Kasnije je potrebno stalno prihranjivanje jednom nedeljno tečnim đubrivom za cvetajuće jednogodišnje vrste. Dobro je đubrivo sa dodatkom gvožđa, jer boje cvetova nakon prihrane postaju postojanije.
Uvenuli cvetovi sa celom peteljkom treba redovno da se odstranjuju, da bi se što duže produžilo vreme cvetanja. Ako se petunija jako izduži i pri dnu stabljike ostane gola, može da se skrati i veoma brzo će se obnoviti. Ova baštenska biljka može da se formira u željenu visinu kidanjem vrhova. Na taj način postaće i gušća.
Potrebna je redovna zaštita petunija od bolesti i štetočina, preventivno svakih 15 dana. Petunije često napadaju lisne vaši, te se biljka mora često prskati sredstvima protiv vaši.
Ako petunijama ne odgovara zemljište, pojaviće se žuti listovi, a ako je zemljište nepropusno - trulež korena.
Petunija se razmnožava iz reznica ili semena. Mogu da se sade u saksije, žardinjere, sandučiće ili vrtne gredice same, ali i sa drugim baštenskim biljkama.
Pravilna nega petunija stvoriće lep i prijatan ambijent u vrtu, na terasi, balkonu ili na prozoru.
