Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima, održavane su molitve i prinošene žrtve, i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst. Pod hrastom bi bile održavane i skupštine (čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815. godine, donesena odluka o ustanku na Turke!). Gde se pored starog hrasta nalazi crkvica ili krst, tu je hrast, verovatno, paganski ostatak. Hrast je docnije, ponekad, zamenjen krstom od hrastovine, koji je postavljan u njivama. Pod starinskim hrastom, veruje narod, može biti zakopano i blago. Badnjak se uzima po pravilu (a u nekim krajevima, npr. u nekim krajevima Bosne, isključivo, od hrastovine. Uporedi i poslovicu: “Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražijega“, tj. isekli bi se na badnjake. U pripovetki blagodarni dečko navaljuje na grob demonske krave koja je othranila tri hrastova stabla. U jednoj narodnoj pripovetki, međutim, na hrastu se skupljaju đavoli.
Iz knjige Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama
