Maslina (Olea) je zimzelena biljka koja potiče iz Male Azije, gde je kao divlja vrsta rasla u šumama. Njeni fosilni ostaci, koji su pronađeni u Francuskoj bili su stari 8000 godina pre nove ere.

Divlja maslina je zimzeleni, veoma razgranat niži grm ili stablo sa trnovitim granama, a pitoma maslina je uvek stablo, visoko 6 do 8 m. Kao sobna biljka u saksiji raste sporo, od 10 do 15 cm godišnje. Stablo je nepravilno, kvrgavo i razgranato, a njegova kora je vrlo gruba i debela.

Listovi masline na kratkim peteljkama su kožasti, duguljasti, sivo-zeleni, sa srebrnastosivim naličjem i obrasli ljuskastim dlačicama.

Maslina cveta tek u drugoj ili trećoj godini života. U prirodi cveta u aprilu, a u saksiji tokom maja ili juna. Cvetovi su neupadljivi, sitni, beličastokrem boje. Plod je jajolika jednosemena koštunica koja je u početku zelena, a dok sazreva postaje tamnocrvena, ljubičasta, braon ili crna. Plod je bogat uljem, a njegov ukus može biti različit, od gorkog, kiselog, začinjenog do slatkastog.

Listovi, plodovi i ulje masline se koriste vekovima zbog svojih lekovitih svojstava i kao hrana. U prošlosti se maslinovo ulje koristilo za svete obrede, kao gorivo za svetiljke, za masažu kraljeva, kao novac, za glancanje dijamanata, za premazivanje beba i umirućih. Danas se ovo ulje koristi u ishrani kao dodatak jelu, za prženje i začinjavanje jela, ali i u kozmetici i farmaciji. U narodnoj medicini se koristi kao lekovita biljka.

Maslinovo drvo je veoma kvalitetno i koristi se za izradu skupocenog nameštaja. Često se koristi i za izradu drvenih suvenira i nakita, posebno u Izraelu, jer je tamo maslina jedna od tipičnih vrsta drveta.